Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 49. 1. Послије сазва Јаков синове своје и рече: „Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.
2. Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.
3. Рувиме, ти си првенац мој, кепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.
4. Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскрвнио је легав на њу.
5. Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.
6. У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу својем побише људе, и за своје весеље покидаше волове.
7. Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; раздијелићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.
8. Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.
9. Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?
10. Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи.
11. Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.
12. Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.
13. Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.
14. Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,
15. И видев да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.
16. Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.
17. Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњик наузнако.
18. Господе, тебе чекам да ме избавиш.
19. А Гад, њега ће војска свладати; али ће најпосле он надвладати.
20. У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.
21. Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.
22. Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.
23. Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,
24. опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јакога Бога Јаковљева, одакле поста пастир, камен Израиљу,
25. од силнога Бога оца твог, који ће ти помагати, и од свемогућега, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.
26. Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојенога између браће.
27. Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен.
28. Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.
29. Потом им заповеди и рече им: „Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,
30. у пећини која је на њиви Макпелској према Мамрији у земљи Хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.
31. Онде погребоше Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.
32. А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетовијех.”
33. А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.
Поглавље: 48 | Поглавље: 50
