Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 46. 1. Тада пође Израиљ са свим што имаше, и дошав у Вирсавеју принесе жртву Богу оца свог Исака.
2. И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: „Јакове! Јакове!” А он одговори: „Ево ме.”
3. И Бог му рече: „Ја сам Бог, Бог оца твог; не бој се отићи у Мисир; јер ћу онде начинити од тебе народ велик.
4. Ја ћу ићи с тобом у Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје.”
5. И пође Јаков од Вирсавеје; и синови Израиљеви посадише Јакова оца свог и децу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ.
6. И узеше стоку своју и благо своје што беху стекли у земљи Хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова.
7. Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир.
8. А ово су имена деце Израиљеве што дођоше у Мисир: Јаков и синови његови. Првенац Јаковљев Рувим;
9. И синови Рувимови: Енох, Фалуј, Есрон и Хармија.
10. А синови Симеунови: Јемуило, Јамин, Аод, Јахин, Соар и Саул, син једне Хананејке.
11. Синови Левијеви: Гирсон, Кат и Мерарије.
12. Синови Јудини: Ир, Авнан, Силом, Фарес и Зара; а умрли беху Ир и Авнан у земљи Хананској, али бејаху синови Фаресови Есром и Јемуило.
13. Синови Исахарови: Тола, Фува, Јов, и Симрон.
14. Синови Завулонови: Серед, Алон, и Ахојило.
15. То су синови Лијини, које роди Јакову у Падан-Араму, и јоште Дина кћи његова. Свега душа, синова његовијех и кћери његовијех беше тридесет и три.
16. Синови Гадови: Сифон, Агије, Суније, Есвон, Ирије, Ародије и Арилије.
17. Синови Асирови: Јемна, Јесва, Јесвија и Верија, и сестра њихова Сара. А синови Веријини Ховор и Мелхило.
18. То су синови Зелфе, коју даде Лаван Лији кћери својој, и она их роди Јакову, шеснаест душа.
19. А синови Рахиље жене Јаковљеве: Јосиф и Венијамин.
20. А Јосифу се родише у Мисиру од Асенете кћери Потифере свештеника Онскога: Манасија и Јефрем.
21. А синови Венијаминови: Вела, Вехер, Асвил, Гира, Наман, Ихије, Рос, Мупим, Упим и Арад.
22. То су синови Рахиљини што се родише Јакову, свега четрнаест душа.
23. И син Данов: Асом.
24. А синови Нефталимови: Асило, Гуније, Јесер и Силим.
25. То су синови Вале, коју даде Лаван Рахиљи кћери својој и она их роди Јакову; свега седам душа.
26. А свега душа што дођоше с Јаковом у Мисир а изађоше од бедара његовијех, осим жена синова Јаковљевијех, свега душа беше шездесет и шест.
27. И два сина Јосифова који му се родише у Мисиру; свега дакле душа дома Јаковљева, што дођоше у Мисир, беше седамдесет.
28. А Јуду посла Јаков напријед к Јосифу, да му јави да изађе преда њ у Гесем. И дођоше у земљу Гесемску.
29. А Јосиф упреже у кола своја, и изађе на сусрет Израиљу оцу свом у Гесем; и кад га виде Јаков, паде му око врата, и плака дуго о врату његову.
30. И рече Израиљ Јосифу: „Сада не марим умрети кад сам те видео да си јоште жив.”
31. А Јосиф рече браћи својој и дому оца својега: „Идем да јавим Фараону; али ћу му казати: „Браћа моја и дом оца мог из земље Хананске дођоше к мени;
32. А ти су људи пастири и свагда су се бавили око стоке, и доведоше овце своје и говеда своја и што год имају.
33. А кад вас Фараон дозове, рећи ће вам: 'Какву радњу радите?'
34. А ви кажите: 'Пастири су биле слуге твоје од младости, и ми и стари наши'; да бисте остали у земљи Гесемској; јер су Мисирцима сви пастири нечисти.”
Поглавље: 45 | Поглавље: 47
