Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 45. 1. Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: „Изађите сви напоље.” Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
2. Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
3. И рече Јосиф браћи својој: „Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу?” Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
4. А Јосиф рече браћи својој: „Приступите ближе к мени.” И приступише; а он рече: „Ја сам Јосиф брат ваш, кога продадосте у Мисир.
5. А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.
6. Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.
7. А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.
8. И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његова и старешином над свом земљом Мисирском.
9. Вратите се брже к оцу мом и кажите му: ‘Овако вели син твој Јосиф: „Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.
10. Седећеш у земљи Гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и што је год твоје.
11. И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и што је год твоје.”
12. А ето видите очима својима, и брат мој Венијамин својима очима, да вам ја из уста говорим.
13. Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и што сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.”
14. Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његову.
15. И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.
16. И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: „Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;
17. и рече Фараон Јосифу: „Кажи браћи својој: овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу Хананску,
18. па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи Мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
19. А ти им заповеди: овако учините: узмите са собом из земље Мисирске кола за децу своју и за жене своје, и повезите оца своега и дођите овамо;
20. а на покућство своје не гледајте, јер што има најбоље у свој земљи Мисирској ваше је.”
21. И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
22. И свакоме даде по двоје хаљине а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.
23. А оцу својему посла још десет магараца натоваренијех најљепшијех ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоваренијех жита и хљеба и јестива оцу на пут.
24. Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: немојте се корити путем.
25. Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу Хананску к Јакову оцу својему.
26. И јавише му и рекоше: „Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом Мисирском.” А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.
27. Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њихова;
28. И рече Израиљ: „Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.”
Поглавље: 44 | Поглавље: 46
