Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 35. 1. А Бог рече Јакову: устани, иди горе у Ветиљ и ондје стани; и начини ондје жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бјежао од Исава брата својега.
2. И Јаков рече породици својој и свијема који бијаху с њим: баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;
3. Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним ондје жртвеник Богу, који ме је чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.
4. И дадоше Јакову све богове туђе који бијаху у њиховијем рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.
5. Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који бијаху око њих, те се не дигоше у потјеру за синовима Израиљевијем.
6. И Јаков и сва чељад што бијаше с њим дођоше у Луз у земљи Хананској, а то је Ветиљ.
7. И ондје начини жртвеник, и назва оно мјесто: Бог Ветиљски, јер му се ондје јави Бог, кад је бјежао од брата својега.
8. Тада умрије Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.
9. И јави се Бог Јакову опет, пошто изиде из Падан-Арама, и благослови га,
10. И рече му Бог: име ти је Јаков; али се отселе нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надједе му име Израиљ.
11. И још му рече Бог: ја сам Бог свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.
12. И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе сјемену твојему даћу земљу ову.
13. Потом отиде од њега Бог с мјеста гдје му говори.
14. А Јаков мјетну споменик на истом мјесту гдје му Бог говори; споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели га уљем.
15. И Јаков прозва мјесто гдје му говори Бог Ветиљ.
16. И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и бјеше јој тежак порођај.
17. И кад се веома мучаше, рече јој бабица: не бој се, имаћеш још једнога сина.
18. А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надједе име Венијамин.
19. И умрије Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.
20. И метну Јаков споменик на гроб њезин. То је споменик на гробу Рахиљину до данашњега дана.
21. Одатле отишав Израиљ разапе шатор свој иза куле Мигдоледерске.
22. И кад Израиљ живљаше у оној земљи, отиде Рувим и лијеже с Валом иночом оца својега. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.
23. Синови Лијини бјеху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;
24. А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;
25. А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;
26. А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.
27. И Јаков дође к Исаку оцу својему у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, гдје Аврам и Исак бијаху дошљаци.
28. А Исаку бјеше сто и осамдесет година;
29. И онемоћав умрије Исак, и би прибран к роду својему стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.
Поглавље: 34 | Поглавље: 36
