Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 31. 1. А Јаков чу где синови Лаванови говоре: „Јаков узе све што беше нашега оца, и од онога што беше нашега оца стече све ово благо.”
2. И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.
3. И Господ рече Јакову: „Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.”
4. И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.
5. И рече им: „Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.
6. И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;
7. А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
8. Кад он рече: „Што буде шарено нека ти је плата, онда се јагњило све шарено; а кад рече: с белегом што буде нека ти је плата, онда се јагњило све с белегом.
9. Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;
10. јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегом прутастим и коластим.
11. А анђео Господњи рече ми у сну: „Јакове!” А ја одговорих: „Ево ме.”
12. А он рече: „Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегом прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.
13. Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.”
14. Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: „Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца својега?
15. Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.
16. Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.”
17. И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;
18. и одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу Хананску.
19. А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.
20. И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
21. И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
22. А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.
23. И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
24. Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: „Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.”
25. И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такођер разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
26. И Лаван рече Јакову: „Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
27. Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњима и с гуслама?
28. Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.
29. Могао бих вам досадити; али Бог оца вашега ноћас ми рече говорећи: „Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.”
30. Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?
31. А Јаков одговори и рече: „Бојах се и мишљах: хоћеш силом отети кћери своје од мене.
32. А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи што је твоје у мене, па узми.” Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
33. И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
34. А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.
35. А она рече оцу свом: „Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је што у жена бива.” Тражив дакле не нађе идола својих.
36. И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: „Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?
37. Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
38. Ево двадесет година бејах код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.
39. Што би звеерје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
40. Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
41. Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаесет година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.
42. Да није Бог оца мојега, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видио невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.”
43. А Лаван одговори Јакову и рече: „Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и што год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?
44. Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.”
45. И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
46. И рече Јаков браћи својој: „Накупите камења.” И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
47. И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
48. И рече Лаван: „Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас.” Зато се прозва Галед.
49. А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: „Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.
50. Ако уцвилиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас, него гле Бог сведок између мене и тебе.”
51. И још рече Лаван Јакову: „Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
52. Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик: да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи пријеко ове гомиле и споменика овога на зло.
53. Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њихова, нека суде међу нама. ”А Јаков се закле страхом оца свог Исака.
54. И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
55. А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.
Поглавље: 30 | Поглавље: 32
