Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 3. 1. Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: „Је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту?”
2. А жена рече змији: „Ми једемо рода са свакога дрвета у врту;
3. само рода с онога дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.”
4. А змија рече жени: „Нећете ви умрети;
5. него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло.”
6. И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.
7. Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смокова и начинише себи прегаче.
8. И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.
9. А Господ Бог викну Адама и рече му: „Где си?”
10. А он рече: „Чух глас твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.”
11. А Бог рече: „Ко ти каза да си го? Да ниси јео с онога дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?”
12. А Адам рече: „Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.”
13. А Господ Бог рече жени: „Зашто си то учинила?” А жена одговори: „Змија ме превари, те једох.”
14. Тада рече Господ Бог змији: „Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века.
15. И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њена; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.”
16. А жени рече: „Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.”
17. Па онда рече Адаму: „Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;
18. трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;
19. са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.”
20. И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свим живима.
21. И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.
22. И рече Господ Бог: „Ето, човек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.”
23. И Господ Бог изагна га из врта Едемског да ради земљу, од које би узет;
24. и изагнав човека постави пред вртом Едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.
Поглавље: 2 | Поглавље: 4
