Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 28. 1. Тада Исак дозва Јакова, и благослови га, и заповједи му и рече: немој да се ожениш којом између кћери Хананејских.
2. Устани, иди у Падан-Арам у дом Ватуила оца матере своје, и оданде се ожени између кћери Лавана ујака својега.
3. А Бог свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те, да од тебе постане мноштво народа,
4. И да ти да благослов Аврамов, теби и сјемену твојему с тобом, да наслиједиш земљу у којој си дошљак, коју Бог даде Авраму.
5. Тако оправи Исак Јакова, и он пође у Падан-Арам к Лавану сину Ватуила Сирина, брату Ревеке матере Јаковљеве и Исавове.
6. А Исав видје гдје Исак благослови Јакова и оправи га у Падан-Арам да се оданде ожени, и гдје благосиљајући га заповједи му и рече: немој да се ожениш којом између кћери Хананејских,
7. И гдје Јаков послуша оца својега и матер своју, и отиде у Падан-Арам;
8. И видје Исав да кћери Хананејсне нијесу по вољи Исаку оцу његову.
9. Па отиде Исав к Исмаилу, и узе за жену преко жена својих Маелету, кћер Исмаила сина Аврамова, сестру Навајотову.
10. А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан.
11. И дође на једно место, и ондје заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту.
12. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху;
13. и гле, на врху стајаше Господ, и рече: „Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом;
14. и семена ће твога бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом.
15. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним што ти рекох.
16. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: „Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах.\"
17. И уплаши се, и рече: „Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.
18. И уста Јаков ујутру рано, и узе камен што бјеше метнуо себи под главу, и утврди га за спомен и прели га уљем.
19. И прозва оно мјесто Ветиљ, а пређе бјеше име ономе граду Луз.
20. И учини Јаков завјет, говорећи: ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хљеба да једем и одијела да се облачим,
21. И ако се вратим на миру у дом оца својега, Господ ће ми бити Бог;
22. А камен овај који утврдих за спомен биће дом Божји; и што ми год даш, од свега ћу десето дати теби.
Поглавље: 27 | Поглавље: 29
