Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 27. 1. Кад Исак остари и очи му потамнеше, те не виђаше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: „Сине!" А он одговори: „Ево ме.”
2. Тада рече: „Ево остарио сам, не знам кад ћу умрети;
3. Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова;
4. и зготиви ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро.”
5. А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе.
6. А Ревека рече Јакову сину свом говорећи: „Гле, чух оца твог, где беседи с Исавом братом твојим и рече:
7. 'Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док несам умро.'
8. Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати.
9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе.
10. Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док не умро.”
11. А Јаков рече Ревеци матери својој: „Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;
12. може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.”
13. А мати му рече: „Нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.”
14. Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.
15. Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беаху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог.
16. И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак.
17. И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови.
18. А он уђе к оцу свом и рече: „Оче.” А он одговори: „Ево ме; који си ти, сине?”
19. И Јаков рече оцу свом: „Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мог, па да ме благослови душа твоја.”
20. А Исак рече сину свом: „Кад брже нађе, сине?” А он рече: „Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.”
21. Тада рече Исак Јакову: „Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.”
22. И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: „Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.”
23. И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његова рутаве; зато га благослови;
24. И рече му: „Јеси ли ти син мој Исав?” А он одговори: „Ја сам.”
25. Тада рече: „А ти дај сине, да једем лова твог, па да те благослови душа моја.” И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи.
26. Потом Исак отац његов рече му: „Ходи сине, целуј ме.”
27. И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његовех, и благослови га говорећи: „Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ.”
28. Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!
29. Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља!”
30. А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова.
31. Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: „Устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.”
32. А Исак отац његов рече му: „Ко си ти?” А он рече: „Ја, син твој, првенац твој Исав.”
33. Тада се препаде Исак, и рече: „Ко? да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.”
34. А кад чу Исав речи оца свог, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу свом: „Благослови и мене, оче.”
35. А он му рече: „Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.”
36. А Исав рече: „Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенство ми узе, па ето сада ми узе и благослов.” Потом рече: „Ниси ли и мени оставио благослов?”
37. А Исак одговори, и рече Исав: „Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?”
38. А Исав рече оцу свом: „Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче.” И стаде иза гласа плакати Исав.
39. А Исак отац његов одговарајући рече му: „Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.
40. Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог.”
41. И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: „Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.”
42. И казаше Ревеци речи Исава сина њезина старијег, а она пославши дозва Јакова млађега сина свог, и рече му: „Гле, Исав брат твој теши се тим што хоће да те убије.
43. Него, сине, послушај што ћу ти казати; устани и бежи к Лавану брату мом у Харан.
44. И остани код њега неко време докле прође срдња брата твог
45. Докле се гнев брата твог одврати од тебе, те заборави што си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?”
46. А Исаку рече Ревека: „Омрзао ми је живот ради ових Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каквом између кћери ове земље, да што ми живот?
Поглавље: 26 | Поглавље: 28
