Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 17. 1. А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: „Ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи и буди поштен.
2. И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.”
3. А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:
4. „Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.
5. Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа;
6. Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.
7. А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе;
8. И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу Хананску у државу вечну, и бићу им Бог.”
9. И рече Бог Авраму: „Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена.
10. А ово завет мој између мене и вас и семена твог након тебе, ко ће те држати: да се обрезу између вас све мушкиње.
11. А обрезиваћете окрајак тела свога, да буде знак завета између мене и вас.
12. Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезу од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, ко не буде од семена твог.
13. Да се обрезује ко се роди у кући твојој и ко се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан.
14. А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његова, да се истреби из народа свог јер поквари завет мој.
15. И још рече Бог Авраму: а Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.
16. И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је , и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.
17. Тада паде Аврам ничице и насмија се говорећи у срцу свом: „Е да ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Е да ће жена од деведесет година родити?”
18. И Аврам рече Богу: „Нека жив буде Исмаило пред тобом!”
19. И рече Бог: „Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надћеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега.
20. А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и учинићу од њега велик народ.
21. А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.”
22. И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.
23. И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и ко год беше купио за сво новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њихова у исти дан, као што му каза Бог.
24. А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тила свога.
25. А Исмаилу сину његову беше тринаест година кад му се обреза окрајак тела његова.
26. У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,
27. и сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.
Поглавље: 16 | Поглавље: 18
