Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 12. 1. И рече Господ Авраму: „Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.
2. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.
3. Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.”
4. Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана.
5. И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу Хананску, и дођоше у њу.
6. И прође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице Морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи.
7. И јави се Господ Авраму и рече: „Твом семену даћу земљу ову.” И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.
8. После отиде оданде на брдо које је према истоку од Ветиља, и онде разапе шатор свој, те му Ветиљ беше са запада а Гај с истока; и онде начини Господу жртвеник, и призва име Господње.
9. Оданде отиде Аврам даље идући на југ.
10. Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи.
11. А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: „Гле, знам да си жена лепа у лицу.
12. Зато кад те виде Мисирци рећи ће: 'Ово му је жена.' Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу.
13. Него хајде кажи да си ми сестра, те ће мени бити добро тебе ради и остаћу у животу уз тебе.”
14. И кад дође Аврам у Мисир, видеше Мисирци жену да је врло лепа.
15. И видеше је кнезови Фараонови, и хвалише је пред Фараоном. И узеше је у двор Фараонов.
16. И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила.
17. Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове.
18. Тада дозва Фараон Аврама и рече му: „Шта ми то учини? Зашто ми ниси казао да ти је жена?
19. Зашто си казао: 'Сестра ми је?' те је узех за жену. Сад ето ти жене, узми је, па иди.”
20. И Фараон заповеди људима за њ, те га испратише и жену његову и што год имаше.
Поглавље: 11 | Поглавље: 13
