Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 11. 1. А беше на цeлој земљи један језик и једнаке рeчи.
2. А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи Сенарској, и населише се онде.
3. Па рекоше међу собом: „Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо.” И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.
4. Послe рекоше: „Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расеали по земљи.”
5. А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.
6. И рече Господ: „Гле, народ један, и један језик у свeх, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили.
7. Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумeју један другога што говоре.”
8. Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
9. Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик цeле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.
10. Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године послe потопа.
11. А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.
12. А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу;
13. а родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
14. А Сала поживе тридесет година, и роди Евера;
15. а родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
16. А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;
17. а родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.
18. А Фалек поживе тридесет година и роди Рагава;
19. а родив Рагава поживе Фалек двјеста и девет година, рађајући синове и кћери.
20. А Рагав поживе тридесет и двe године и роди Серуха;
21. а родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери.
22. А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора;
23. а родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери.
24. А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару;
25. a родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.
26. А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.
27. А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.
28. И умрe Аран прe Таре оца свог на постојбини својој, у Уру Халдејском.
29. И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.
30. А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.
31. И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Аранова, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура Халдејскога да иду у земљу Хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.
32. И поживе Тара свега двеста и пет година; и умрe Тара у Харану.
Поглавље: 10 | Поглавље: 12