Сабор представника свих црквених јурисдикција сазван због решавања и разматрања разних црквених проблема и учења. Православна и Римокатоличка црква признају Седам васељенских сабора:
- Никеја 325. год. Сазван од цара Константина где су разматрани Аријевска јерес, божанство Христа и први део симбола вере. Присуствовало је 318 црквених отаца.
- Цариград 371. Било је присутно 180. црквених остаца а осуђена је Аполинаријева јерес. Дефинисано је божанство Светог Духа и довршен је симбол вере.
- Ефес 431. год. Трећи сабор је осудио Несторијеву јерес и дефинисао је назив Богородица Било је присутно 200. црквених остаца
- Халкидон 451. год. Највећи скуп коме је присуствовало 630 црквених отаца где је идеја монофизита одбачена
- Цариград 553. год. Други сабор у Цариграду са 165 црквених отаца. Осуђени су јеретици и пагани.
- Цариград 680. год. На 6. сабору је присуствовао 281 црквени отац на коме је осуђен монотеизам. Такође су у Цариграду 692. год (место Труло) допуњени и довршени пети и шести сабор.
- Никеја 787. год. Присуствовало 350 отаца и осуђени су иконоборци.
Осим ових васељенскинх сабора православна црква је такође донела неколико доктринских допуна између 787. год. до 1950. год.
