МК

Свете Тајне (или Тајнодејства) у Православној цркви су свети обреди кроз које верници примају Божју благодат. Оне су централни део духовног живота и спасења верника. У Православљу се обично помиње седам Светих Тајни, мада постоји и шире поимање које укључује и друге обреде. Сваки православац треба да прими све Свете Тајне осим Свете Тајне брака и свештенства.

Седам Светих Тајни

1. Крштење (грч. Βάπτισμα)
Прва и основна Тајна којом човек постаје део Цркве.
Симболизује духовно рођење, очишћење од греха и улазак у хришћански живот.
2. Миропомазање (грч. Χρίσμα)
Даје се непосредно након крштења.
Кроз помазање светим миром (уљем), верник прима дар Светог Духа.
3. Причешће (Евхаристија) (грч. Ευχαριστία)
Централна Тајна у којој верници примају Тело и Крв Христову у виду хлеба и вина.
Ово је тајна заједнице са Христом и другим верницима.
4. Покајање (Исповест) (грч. Εξομολόγηση)
Кроз исповест греха и покајање, верник прима опроштење од Бога.
Ова Тајна подсећа на Божју милост и спремност да опрости грехе.
5. Свештенство (грч. Χειροτονία)
Тајна рукоположења за свештенике и ђаконе.
Кроз ову Тајну, кандидат прима благодат за службу у Цркви.
6. Брак (Венчање) (грч. Γάμος)
Тајна којом се благосиља брачни савез између мужа и жене.
Симболизује духовно јединство и заједницу у Христу.
7. Јелеосвећење (грч. Ευχέλαιο)
Тајна исцељења и утехе за болесне.
Кроз помазање светим уљем и молитве, верник прима духовну и физичку утеху.

Значење Светих Тајни
Свете Тајне су видљиви знаци невидљиве Божје благодати. Кроз њих, верници доживљавају духовно јединство са Богом и Црквом. Оне нису само обреди, већ средство којим Бог делује у животу верника, дајући им снагу, исцељење и спасење.

Поред ових седам, у православној традицији постоје и други обреди који се понекад називају "мање Тајне" или "благослови", као што су:

Освећење воде (на Богојављење),
Освећење хране (на Ускрс),
Монашки завети,
Погребни обред.