пре 32 дана 02.03.2025

☞ Читање Библије у време Великог поста

U vreme Vaskrsnjeg posta kako se cita Biblija po danima. Hvala veliko.♥ Чита се свакодневно. Читања за сваки дан у година налазе се ОВДЕ.

пре 32 дана 02.03.2025

Покајни канон Светог Андреја Критскогг

Помаже Бог поштовани. У првој недељи великог поста, у нашој цркви се три дана чита Канон Св. Андреја Критског. Да ли се сваки пут чита цео канон или је он из делова па је потребно сва три пута присуствовати читању? Унапред захваљујем и срдачно вас поздрављам.

---

♥ Бог помогао! Велики појани канон Светог Андрерија Критског се чита из делова. У неким црквама се чита два, негде три а негде у четри дана, како је показано у нашем календару. У календару се такође налази и цео Покајни канон. ОВДЕ.

пре 33 дана 01.03.2025

Крштење у току поста

Помаже Бог, да ли је дозвољено крштавање у току поста?

---

♥ Бог помогао! Крштење је дозвољено у ток поста.

пре 33 дана 01.03.2025

Прочка

Kada je pročka 2025 godine

---

♥ Сутра, 2. марта, у недељу су Беле покладе, Бела недеља, Велике покладе, Прочка. А у понедељак почиње Велики Часни Пост.

пре 36 дана 26.02.2025

Дечији рођендан

Pomaze Bog. Dečiji rodjendan pada u postu pa da ne bih slavila tada ,da li valja praviti unapred dok nije poceo post?

---

♥ Бог помогао! Славње рођендана није хришћански већ пагански и антихришћански обичај. Православни хришћани славе само три рођендана - Господа, Богородице и Јована Крститеља. Кроз ове рођендане славимо увек и само Господа, док слављењем рођендана неке личности, славимо човека што је противно нашој вери која је христоцентична. До другог светског рата прослављао се Имендан. Обично су родитељи давали имена детету према светом који се слави тог дана (или непосредно пре или после тог дана). Имендан се слави тако што тог дана одемо у цркву и однесемо колач у част тог светитеља и помолимо се за здравље онога у чије име је прислужен колач. Жито се тада не носи као за Крсну славу.

Данас је слављење рођендана отишло дотле да се закупљују сале и играонице, изнајмљују се аниматори и мађионичари, музика. Све је то финансијски удар на оне родитеље који нису у могућности али да се њихово дете не издваја, у стању су да се задуже да би испоштовали обичаје новог времена. Друго, обавезују госте да им се достојно одуже адекватним поколнима. На крају ове ујдурме, гасе се свеће на торти. Тако ми завршимо са паганизмом гашења свећа, где дете замишља жељу, а ту жељу ко ће му испунити, вероватно ви сами. (Хришћани пале свеће за здравље и моле се Богу да им испуни жеље, верујући да је Он свемоћан). Да не спомињемо ону добронампознату песмицу која сигурно не води порекло из српске традиције.

Није лако бити хришћанин, још је теже бити православни хришћанин. Ако нисмо одрасли у породици са правом традицијом ослоњеном на учење Цркве, морамо проћи преображај. Зато је Црква прописала 4 велика поста, знајући какви нас све изазови чекају у свету (под „светом” се мисли на оне ван вере). На нама је да изаберемо коме ћемо се царству приклонити, али сетимо се Косовског завета: „Земаљско је за малена царство, небеско је вавек и довијека”.

Више о рођендану прочитајте овде

пре 37 дана 25.02.2025

Како поднети смрт мајке

Кako da podnesem smrt majke?

---

♥ Поштовани, само вером у Христа. Да ли сте некада размишљали зашто је Бог дозволио постојање смрти? Да бисмо Га спознали и поверовали у његово учење. Он сам је поделио са нама смрт, као израз своје бзграничне љубави према нама. Умро је да бимо га заволели свим умом својим, свом душом својом и свим срцем својим. Док је умирао на крсту, он је знао за вас и умро је да бисте га се ви 2000 година касније сетили, у вама тешком периоду губитка мајке. Да бисте своју веру препознали, ојачали и нашли смсао живота и смрти.

Помозите себи читањем Светог писма, делом из Апостола који се чита сваке суботе јер је то дан посвећен нашим упокојеним драгим особама. Овим речима Св. апостола Павла Солуњанима, а и нама данас даје утеху:

„Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.”

Редовно одлазите на задушнице у свој храм где се служи заједнички помен. Прислужите мало жита и свећу за своју мајку, свештеник ће их освештати и осетићете благодат и олакшање. Још боље је да присуствујете Светој заупокојеној литургији која се служи пре тога у цркви (обично у 8 ч) и да се причестите. Причешћивањем наше душе се сједињавају са нашим упокојенима и бива нам велико олакшање у души. То олакшање потиче од Светог Духа који пребива у нашој Цркви, како је Господ обећао апостолима када се вазнео на небо, да ће послати Духа Утешитеља.

Ваша мајка сигурно не би волела да ви падате у очајање него да верујете да је она нашла спокој. Нормално је да нам наши блиски упокојени недостају али покушајмо да тугу заменимо молитвом за њихово спасење. Такође, можете дати помоћ неком потребитом на начин како је то вама изводљиво. Важно је и да сте активни у вашој црквеној заједници (питајте свештеника да ли му је потребна нека помоћ, не значи само материјална, можда сте вешти у неком послу који може бити користан). Бог ће видети ваш труд и ускоро ћете осетити да је туга све подношљивија; неће потпуно нестати, али осећање ће прећи у нешто што се у цркви зове „радосна туга“.

пре 42 дана 20.02.2025

Понављање истог греха

Помаже Бог! Стално падам у грех. Устанем али опет паднем. Тај дан ме буде срамота да се помолим Богу и гризе ме савјест. И како више пута устајем и падам, све теже ми буде да устанем. Као да сваки пут натоварим још терета на себе, па ме стид и да пробам. Срам ме је и кад осјетим Божију благодат. Више ме повређује љубав Божија него да је у питању гнијев. Страх ме да не паднем у очајање.

---

♥

Бог помогао! Пут сваког хришћанина је да пада и устаје, пада и поново устаје. Човек је наследио прародитељски грех и једино животом у Цркви може да се очисти. Наша природа је грешна и морамо то себи признати. Када човек пада у очајање због почињеног греха, он је на неки начин разочаран што се руши његова слика о себи самом. Често, бивајући поштени схватићемо да је у питању гордост (највећи грех који води до свих невоља у које човек упада). Тешко је признати себи да ми нисмо ни тако добри, ни тако вредни похвала, како можда остављамо утисак на околину. Како нас поучава отац Рафаило (Бољевић): „Када признаш себи да си мањи од сваке твари, тада почиње твоје покајање.” Када човек увиди своје сопствене немоћи и ограничења, такав човек се много не чуди своме паду и захваљује се Господу што се завршило само на том греху. Увек могу да се нанижу и други грехови ако се дуго бавимо тим једним грехом.

Једини начин да се ослободимо греха који стално понављамо је да га сваки пут исповедимо. Сила исповести и покајања помоћи ће нам против сопствених страсти које нас муче или против сила поднебесја које нас наводе на грех. Треба појачати ревност (молитва, пост, дела љубави према ближњима), преиспитати себе где бисмо могли да се попоравимо. Недајмо себи сувише слободног времена јер доколица рађа разне идеје па и оне о греху.

пре 43 дана 19.02.2025

Давање завета и опсесивне мисли

Pomaze Bog po Hristu...imam problem sa opsesivnim mislima i borim se dugo sa tim zeleo sam da vas pitam ako prekrsimo zavet Bogu ali da uzmemo u obzir da sam taj zavet dao brzo ne razmisljacjuci da ne smem da se borim sa tim mislima vise inace necu smeti da gledam vise televizor i slicno opet Kazem takve opsesivne misli imam i prekrsio sam zavet a bez televizora gledanje filmova i slicno osecam da ne mogu ziveti sta dalje ako se ispovedim i pokajem dali smem u buducnosti gledati televizor hvala

---

♥

Бог помогао! Није препоручљиво да дајемо било какве завете јер не знамо колико је наша вера јака да бисмо могли да их испунимо. Ипак, дешава се да нас ђаво узме под своје и поиграва се са нама на разне начине па и тиме да се заветујемо око ствари којима смо опседнути, па било то и прекомерно гледање тв програма. Први и најважнији корак је да се искрено исповедите свештенику. Објасните му своју ситуацију, своје опсесивне мисли и брзоплети завет који сте дали. Кроз Свету тајну исповести делује сам Дух Свети, који је нама послат као Утешитељ. Његова сила се пројављује кроз поуке наших свештеника. После тога, слабе све силе које нас везују за било какве опсесивне мисли. Још само и ми да припомогнемо својом молитвом и трудом.

Верујемо да гледање телевизије неће бити забрањено, али ће вам свештеник саветовати да будете опрезни и да бирате садржаје који су духовно корисни. Молитва, пост и читање Светог писма, редовно, свакодневно, могу вам помоћи у борби са опсесивним мислима и било каквим неблагословеним мислима. Ако своје мисли запослимо Речју Божијом (Јеванђеље) и тумачењима (за наше време посебно је лековит Св. Владика Николај) - мало простора ће остати за духове из поднебесја који вас опседају својим мислима.

пре 46 дана 16.02.2025

Губитак благодати

Pomaže Bog dragi oci, imam pitanje vezano za blagodat. Naime, kada sam tek počinjala da idem na liturgije, osećala sam veliku blagodat i utehu, međutim to je sada nestalo. Evo već više od 2 godine kako se molim i idem redovno na službe, kao na početku, ali sada nikakve blagodati nema. Šta se to dogodilo, gde grešim? Na trenutke osećam veliku prazninu i očaj plašeći se da se to uzvišeno stanje nikada više neće vratiti u moj život. Da li je to tako zauvek ili će se ta blagodat nekad vratiti?

---

♥ Бог помогао драга сестро, ми нисмо оци, ми смо парохијани из Храма Светог Георгија на Бановом брду који одржавају овај сајт и труде се да одговарају на ваша питања, уз помоћ нашиих свештеника и теолога. То што сте навели о нестанку благодати је врло често лично искуство верујућих људи, о коме су и Свети оци писали. Такође је наше исксутво. Отац Арсеније из манастира Рибница је више пута о томе говорио у својим Јутјуб прилозима. Благодат можемо описати као осећање Божјег присуства и унутрашњег мира. Њу осећамо као ничим заслуженом, као наклоност и милост Божју. Бог нас је удостојио и дао нама то осећање. И да будемо радосни, и када је изгубимо, јер нам је дато да осетимо предукус вечности, за разлику од браће и сестара који је нису искусили, али долазе у цркву јер осећају да је у њој Истина. Наше је да не одустанемо, да не очајавамо, да нашу веру јачамо, да верујемо да је Бог са нама, да је међу нама. Морамо бити ревносни, бодри и орни, како каже молитва Светог Василија Великог, да прђемо сву ноћ овог живота, и да са њим уђемо у дворану славе Његове. Тражите је и наћи ћете је. Живите светотајински (пост, молитва, исповест, литургија, свете тајне, живот у црквеној заједници). Куцајте и отвориће вам се. Натапајте се што више вером нашом православном. Читајте дела Светих отаца, слушајте наше духовнике. Будите што више у контакту или заједници са верујућим људима. Не заборавите освећење водице у вашем дому. Немојте имати и најмаље сумње. То што вам се дешава вам је позив за даљи духовни развој. Христос је међу нама - Јесте и биће!
---
Пуно хвала за одговор на питање о благодати. Срдачан поздрав у Христу, Милица.
---
Хвала вама на добром питању.

пре 48 дана 14.02.2025

Брак са особом која није у вери

Da li je u redu oženiti osobu koja nije verujuća ali je spremna da se krsti u pravoslavnoj Crkvi, i da se venčamo, i da se buduća deca kojih će nadam se biti budu krštena u Pravoslavnoj Crkvi i da se ta deca podižu u pravoslavnom duhu. Za moju devojku to je samo ceremonija ona ne vidi koliko je to svet čin. Da li je uredu oženiti takvu devojku?

---

♥ Помаже Бог, поштовани!
Ваша дилема о будућности са особом која није у вери је оправдана. Људи се често венчају у цркви само из разлога лепоте тог чина или традиције, а да при том нису делатни хришћани. Једини контакт са Црквом после венчања им буде слава, крштавање деце и на крају живота опело.

Будућа супруга не би требало да се крсти само да би могла да се венча у цркви. Слично је и са кумовима; велики је број оних који се крсте да би могли бити кумови својим дургарима или њиховој деци. Последице оваквог крштавања особа које после крштења не наставе да живе као литургијски хришћани, који се не образују као верници и не развијају свој дух учећи се на примерима многих носиоца наше вере, на првом месту Светог Саве и свих наших мученика и подвижника и Светих отаца Цркве - последице могу бити погубне не само за овај живот него и за вечни живот.

Отац игуман Рафаило (Бољевић) овако беседи о онима који су крштени и на томе остали:
„То су људи са највећом трагедијом. То су темпиране бомбе. Крштен а ненаучен - то је темпирана бомба. И још нешто - ако се кроз покајање не врати и те духовне благодатне енергије не усмери и врлински не артикулише, кроз литургијски живот Цркве, тај експлозив, она (бомба) неће да одједјекне па да стане; да умукне, него ће да испуни вјечност вјечном муком.“

Ако желите да се венчате у Цркви, било би добро да ваш парохијски свештеник који је и ваш духовник, познаје и будућу младу, да имате са њим неколико разговора, ту спада и предбрачни испит, где ће он проценити колико сте вас двоје једно за друго у смислу будућег заједничког живота. Свештеници имају дар добре процене јер сам Дух Свети проговара кроз њих.