пре 6 дана 27.03.2025

 НОВО  ☞ Страдање народа Помаже Бог! Константно гледам колико наш народ страда. Прво јер сами себе уништавамо, а онда и од стране наших непријатеља. Не могу да се помирим са тим. Свакодневно ме туга обузима. Некада мислим да нема наде за нас...♥ Бог помогао! Пред нама су два пута. Или да верујемо у Господа или да тражимо земаљски смисао, земаљске одговоре, наше одговоре, лоше одговоре. Ако верујемо у Господа онда верујемо да све што се дешава, и страдање наше, дешава се зарад нашег спасењаа. А они који се не спасавју, гину, било у српским земљама било у земљама у којима је привид благостања и нема уништавања народа које ви наводите. Управо се код нас може више људи спасти.

Сада смо у данима Великог Часног поста. Тада сваки дан читамо Великопоосну молитву Светог Јефрема Сирина ☞ ОВДЕ. Први пасус нам каже: Не дај ми духа мрзовоље (унинија). Духа туге, безнађа, мрзовоље. Чувајте се тог духа. То није дух спасења. Ништа добро вам не може донети, нити сте ви икоме потребни са таквим духом. Тај дух је заводљив јер вам даје за право да мислите то што мислите и чините што чините. Он вам каже да сте ви неко. Али то је лаж. Ми смо прах ако намемо веру у васкрслог Исуса Христа. Ако у нама није на првом месту љубав према Њему и радост због Њега. Са духом Христа у себи бићемо радосни и љубићемо и наш народ српски. Из те љубави ћемо добра дела чинити, наду другима уливати, веру јачати.

пре 6 дана 27.03.2025

 НОВО  Пост Помаже Бог, хтео бих да питам за пост. Пошто нам свештеници и остали духовници кажу да не причамо пред другим људима да постимо да не би се повисли, јако ме занима ако нас питају да ли постиш? Или ако нас понуде мрсном храном шта да одговоримо? Извините на сметњи и хвала на свему.

---

♥ Бог помогао! Не треба да причамо осим ако нас неко не пита. Ако сте понуђени мрсном храном, захвалите се, а ако инсистурају зашо не једете, реците да је у току тај и тај пост и да тада не једете мрсну храну.

пре 9 дана 24.03.2025

Изненадна смрт родитеља

Помаже Бог!
Пошто су ми се оба родитеља упокојила просто питање: Шта да урадим за спас душа њихових? Обоје су изненада преминули без исповести и нису се причестили. Суботом читам канон за упокојене, у парохијској Цркви сам их уписао за годишњи помен. Они за себе не могу више ништа урадити, колико могу ја за њих? Постим, углавном сам редовно на литургијама, али искрено страх ме за душе мојих родитеља.Извините за опширно питање.

---

♥ Бог помогао. Живећи литургијским светотајнинским животом у православној Цркви, ви већ доста чините за спасење не само своје него и својих предака. Део тог живота је и сећање на наше упокојене сроднике које спомињемо не само на задушницама, четири пута годишње и сваке суботе на заупокојеној литургији, него се црква моли за њих и на Светој литургији недељом и празницима. Причешћујући се ми се сједњујемо, не само са целом присутном црквом, него и са упокојенима који су крштени у православној вери. То значи да наш однос са милим и дргим нам поконим душама никад не престаје. Веома је важно да се не оптерећујемо њиховим спасењем, тј. њиховим гресима јер то доноси велики немир. Ово свакако долази од духова таме. Ако се ми смиримо и прихватимо њихову смрт као вољу Божију и они ће смирено почивати и тако ћемо сви заједно дочекати „живот будућег века”. Амин, Боже дај.

пре 9 дана 24.03.2025

Опсесивне мисли

Pomaze Bog! Imam problem vec 3 godine sa opsesivnim, prisilnim mislima. Pretezno kada je post budu najjace. Znate nazalost sta sve te misli napadaju, sve ono najsvetije kod covjeka, napadaju na najgori, najbizarniji i na najjadniji nacin. Ne mogu da ubijedim mozak da to nije moje, pa upadam u analizu zasto mi se to pojavilo od kud to meni, ovo nikad nece proci. Ne znam sta je gore misao ili tuga zbog misli. U narednih par dana idem na ispovjest, odlucio sam da sve kazem, nadam se da cu moci

---

♥ Бог помогао. Ђаво никада не спава. Као што вода налази пут, тако и тај налази пут како да нам загорча живот. Ви добро знате да те мисли су бесмислица у вашој глави и да немају везе са стварним светом и да са вашим одласком са овог света од њих неће ништа остати а свет ће наставити да постоји као да тих мисли није ни било. Толико оне имају значаја - никаквог. Када освестите да се тај пограва са вама и да вам подмеће удице, на које се ви хватате, биће вам лакше. Да себи признате, ево је и некако ми прија, колико год је непристојна или гадна, јер је не одбацујем него се задржавам на њој и чак продубљујем. Тада кажите, е нећеш, има лепших и вреднијих ствари од тебе. Њима се окрените, њих позовите, било мисли било људе. Затим молитва, она је моћно оружије. Научите освновне молитеве напамет. Исусову молитву такође. Крените у изучавање молитви. Како се молити, када, где, којим молитвама. Одлична књига о томе је ☞ Молитва Исусова и тајно поучење

Не бавите се анализама зашто вам се то дешава, и идејама да никада неће проћи, нарочито не да будете тужни. То вам је самосажаљење (да сам ја неко и да заслужујем, без труда, без жртве - више). То је униније, што је само прикривена гордост. Напротив, будите радосни, живите изобиље живота које нам је Господ пружио, а то значи живети и пуноћу литургијског живота.

Нека вам вера у Господа и његово милосрђе да снагу да исповедите све што вас мучи. Напишите на папиру све то и понесите на исповест као подсетник.

пре 10 дана 23.03.2025

Недруштвеност

Помаже Бог! Некада сам био превише осетљив, и као дете и касније као тинејџер, те сам био и много повучен у себе - без пријатеља и друштва. Сада, када сам одрастао, ни немам неку жељу да будем у друштву, јер је заиста пуно људи који нема никакве моралне вредности. Уз то, чак ме ни не занимају други људи. Немам ништа против њих, само нису моја сфера интересовања. Мислим да сам постао некако равнодушан. Није то смирење, него нешто друго, али не знам шта. Не знам како да променим то код себе.

---

♥ Бог помогао. Овде нећемо улазити у психологију понашања већ ћемо покушати да то видимо скенором наше свете саборне православне Цркве у коју верујемо, како то исповедамо у Символу вере. Ако смо се у оваквој цркви крстили онда смо на крштењу то исповедили. То исповедамо сваког јутра и вечери у својим молитвама (Символ вере је обавезан део тих молитава), као и на Светој литургији. Ако се не осећамо да смо део саборне цркве, део народа који учествује на литургији, онда би се требало запитати да ли ми стварно верујемо у Господа, у Свето јеванђеље које нам је оставио као меру живота док смо на овом свету. Разлог за то је јасан, то је наша гордост која нам не дозвољава да себе видимо као најнижу твар. Ово није ни мало лако постићи, поготово ако смо успешни или познати у друштву, па чак и ако само себе сматрамо посебним док су други недостојни нашег друштва. Господ нам у живот шаље разне особе са којима би требало да уђемо у комуникацију, јер кроз њих показујемо какви смо хришћани. Крајњи екстрем је да нам ама баш нико не одговара.

Ово се може променити, а добро је да код вас постоји воља и да осећате да нешто ту није како треба. Потрбно је да живите литургијски живот, да се исповедате (свештеник ће овде одиграти највећу улогу ако будете искрени на исповести), да се причешћујете. Животом у цркви кроз Свете тајне, проделоваће Дух Свети, који је нама послат као Утешитељ. Душа ће полако да се раскрави, тај лед око вашег срца ће се истопити и осетићете велику благодет живота у заједници. Црква је болница у којој сви лечимо неке своје ране погрешних живота пре Цркве. Она за то не тражи од нас ни динара, даје нам потпуну слободу избора а постиже немерљиве резултате који се одражавају не само на овај ограничен живот на земљи већ и у вечности.

пре 10 дана 23.03.2025

Како се исповедити

Помаже Бог,хтео сам да питам у вези исповести, да ли могу да напишем све грехове на папиру, и да читам из папира када се исповедам пошто сам забораван?

---

♥ Бог помогао. Да, то је најбољи начин да одете на исповест. Обратите пажњу да не наводите шта је ко вама нажао учинио, те сте ви морали тако и тако да поступите. Тиме упадате у грех осуђивања. Бог све зна под каквим околностима смо починили неки грех. Њему је стало да се ми искрено за то покајемо, да признамо своју слабост. Тада ћемо добити снагу да такав грех превазиђемо.

пре 13 дана 20.03.2025

Поновно крштење

Помаже Бог драги моји. Да ли би било погрешно обавити Крштење по други пут? Ја сам крштена у 6. години код куће, а кад сам после много година затражила Крштени лист, није га било у Цркви. Ја бих веома радо поновила Свету тајну Крштења, да ли би то било могуће? Хвала на одговорима. Срдачан поздрав и свако добро.

---

♥ Драга сестро у Христу, пошто се сећате да сте крштени (надамо се у православној цркви) није могуће да се поново крстите. Потребно је прво да знате ко је био свештеник који вас је крстио и ко је био сведок тј. кума. Напишите Захтев цркви у којој је служио свештеник који вас је крстио, да се накнадно упише крштење и да вам се изда извод. Наведите датум крштења или барем годину. Захтев треба да потпишу родитељи и кума (сведоци).

Захтев се предаје свештенику који сада служи у цркви која је парохијска црква на вашој адреси где сте тада живели.

Свештеник шаље намеснику ваш захтев.

Намесник пошто одобри, шаље захтев Црквеном суду.

Црквени суд налаже тој цркви којој сте припадали накнадни упис у матичну књигу крштених.

На крају када сте уписани у матичну књигу крштених можете добити извод да сте крштени (крштеницу).

пре 13 дана 20.03.2025

Кајање и исповест

Помаже Бог! Грешила сам, кајем се свако вече и долазе ми сузе исцељења, али јако ме мучи дио Новог Завета “Каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити”. Знам да по вјери не треба придавати никаквог значаја карми, али се много бојим да ће ми се моји гријеси на другим људима(конкретно превара у вези) вратити у будућности у браку.. Нисам никада била на исповести и нешто ме кочи да одем. Молим вас за савет, јер ме моја савест јако мучи. Сигурна сам да ме кад тад чека све исто што сам радила. Хвала

---

♥ Бог помогао. Карма није део православне догме и ако сте крштени не би требало да се тога плашите. Оно чега би требало сви да се плашимо јесу наши непокајани греси. Зато искористите могућност коју вам нуди наша црква и што пре идите на исповест. Исповеђени греси више немају никакво дејство на наш живот, наравно, ако их више не понављамо. Па иако их поновимо, поново ћемо се покајати и наставити даље своју борбу. Наш живот је једна велика борба која ће трајати до краја. Овим су се бавили сви свети оци цркве о чему говоре многе наше књиге из области православља. Једна од најчитанијих је Невидиљива борба. Свети отац Никодим Светогорац преноси нам своја искуства и помаже нам да савладамо непријатеља (ђавола и његову војску демона који нас нагоне на грех). Уз пост и молитву, уз причњшћивање и учествовање на литургији, можемо се надати напретку и тренутној победи. Морамо бити свесни да овај невидљиви рат никад неће бити завршен и зато користимо сво оружје које нам нуди наша православна црква. 


За прву исповест требаће вам претходна припрема. Као да се спремате на испит. Ставите на папир списак свих грехова којих се сетите, јер и исповест је искушење где пали духови покушавају да вас на разне начине ометају да не кажемо све. Морате бити мудри да им доскочите. Наравно, најтеже ће бити отићи на саму исповест. Имаћете разна ометања, никако да нађете времена, можда ћете имати и разних здравствених тегоба (мучнина, прехлада, стомачне тегобе). Немојте да се уплашите, важно је да знате шта је у питању, ово није права болест, само ометање и покажите одлучност, проћи ће. Може доћи и до гужве у саобраћају. Демони су у стању да направе физичку баријеру на вашем путу ка исповести. (Ово говоримо из личног искуства). Претходно идите до вашег свештеника и закажите време када је он слободан да вас иповеди. Добићете и од њега духовни савет како да се спремите а и на самој исповести ће вам помоћи. Немојте се исповедати на литургији, барем не за тај први пут.

Храбро се упустите у ову борбу јер то је борба за сопствено спасење. А мир и олакшање које ћете осетити после исповести нема цену. Овај мир осетиће и ваша околина и људи ће почети другачије да гледају на вас, више ће желети ваше друштво. Ово је важно ако желите да имате складан брак.

пре 13 дана 20.03.2025

Ноћна молитва

Помаже Бог! Да ли је тачно да је молитва ноћу најјача?

---

♥ Ноћ је део дана намењен за сан али и за молитву. У манастирами постоје ноћне заједничке молитве, свеноћна бдења. Ноћу не очекујемо да ће се неко појавити или да ће нас звати, или да ћемо ми предузимати неку ацију. Ноћу су ометанња најманња и за душу која тражи Бога ноћ је захвално време. У ноћи смо сами са собом. Можемо да сагледавамо себе, да спознамо нашу слобост, нашу немоћ на сваком плану (ако је не спознајемо или смо врло млади или и даље пуни себе, односно горди), можемо да се молимо и да трагамо за Божјом промисли и милошћу. У ноћном миру можемо дубље утонути у молитву тако да ће нам се брже открити духовни свет са својим тајнама и одговорима. Али када се наша душа, љубављу према Господу, отвори за размену са духовним светом тада нас нападају пали духови са својим понудама. Иако знамо да су њихове понуде бесмислене и ништавне, по природи нашег смртног и страсног тела лако се примамо а тешко бранимо од њих. Када спознамо да нам то раде да нас одврате од молите, лакше ћемо се вратити молитви, заправо молитвама. Норужајте се молитвама, научите више молитава напамети. Из тог аресенала вадите нејделотворније за дату ситуацију, предајте им се, утоните у њих, да бисте се одбранили. Што више љубави и лепоте откривате у молитвама, ваша одбрана ће бити јача. Такође треба рећи да јачина молите не зависи од доба дана него од духовног стања молитвеника.

И не заборавите да ноћ искористите за оно за шта нам је Господ дао, за сан и окрепење душе и тела.

пре 16 дана 17.03.2025

Литература за бившег протестанта

Пошто сам годинама био део разних протестантских цркава то је оставило одређене ране на моју душу. Да ли ми можете препоручити неку књигу или књиге јер волим да читам које би ми помогле у процесу опоравка у вери? Моје срце је део наше Цркве али ум је и даље мало збуњен па бих желео мисаоно и теолошки да се образујем у духу вере православне. Хвала на одговору.

---

♥

Бог помогао, поштовани брате у Христу! Читање духовне литературе је важан сегмент у развоју православног верника и јако је битно да се читају књиге које имају благослов свештеног лица за издавање и да ви сами добијете благослов свог духовника који је ваш свештеник из парохије. Ово говоримо из сопственог искуства јер смо и сами некада лутали од немила до недрага и разумемо о чему причате. Радује нас да сте препознали Истину у православној вери, јер се она само ту и налази. За све нас је битно да свакодневно читамо Свето писмо (апостол и јеванђеље) а те делове имате на огранку наше странице Свакодневно читање. Свето писмо Новога завета је дато нама у овом времену да нам помогне у решавању свих проблема са којима се суочавамо. Важно је да га читамо свакодневно, на почетку дана, пре било каквих информација из овога света. Тако ће се и наш ум разбистити и срце очистити. Литургијским животом у Цркви, кроз Свете тајне, полако ћемо се ослобађати духова прошлости који су оставили свој траг али ти духови нас и даље нападају сада какда смо у цркви. Молитва, пост и Свето причешће су наше најјаче оружје против духова поднебесја. То нам Господ поручује у Светом писму: „Овај се род изгони само молитвом и постом.“

Препоручујемо Вам слушање предавања оца Рафаила (Бољевића) и оца Арсенија игумана Манастира Рибница. Они су и сами прошли предцрквени период борбе са злим дусима и имају богато искуство како се са њима борити. Старије беседе имате на нашем сајту под „Предавања“.

Од књига бисмо Вам препоручили књигу једног великог боготражитеља, Кенета Клауса, „Кроз њиве глади до хлеба живота“. Кенета и смо лично упознали и можемо да потврдимо да је и даље велики борац за православну веру, а ову књигу је издао пре 10 година. Он је духовно чедо оца Софронија из Есњкса, чији је духовник био Свети Силуан.

За вас је важно да сте у контакту са својим свештеником који ће пратити ваш духовни развој и правилно вас усмеравати. То је немогуће да човек чини сам само помоћу одговарајуће литературе. Уз то је потребан и активан живот у цркви.

Свако добро од Господа!