пре 3 дана 09.04.2025

 НОВО  ☞ Родитељи нису венчани у цркви

Помаже Бог! Хтео сам да вас питам јер ме мучи једна мисао. Моји родитељи су се венчали у општини, али никада нису имали венчање у Цркви. Они су се тек скоро у својој 70-ој години крстили. Моје питање је пошто су се венчали ван Цркве и ја сам рођен да ли сам ја рођен из греха и како Црква гледа на то?♥ Бог помогао. Ако родитељи нису венчани у цркви, они чине грех према хришћанству. То никако не утиче на њихово дете. Крштењем детета спирају сви греси па и греси предака. Православље по овом питању има јасан став - ничија вера не сме зависити од туђих одлука. Добро је да су се ваши родитељи крстили и тиме очистили од греха из живота пре крштења. Још боље би било да обаве и чин црквеног венчања, то ће и њиховом браку донети бољитак јер венчање је у ствари чин на којем се цела Црква моли за њихов брак. Нажалост, живот у времену без Христа у нашој земљи донео је велики данак али сада је време да исправимо ту грешку наставком свог живота и да „нам крај живота буде непостидан, миран и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду”, за шта се молимо на свакој литургији.

пре 3 дана 09.04.2025

 НОВО  Доручак пре литургије

Пре 10 дана сам се причестио а заборавио сам да сам ујутру доручковао мало,шта треба да урадим?

---

♥ Поштовани, требало би да то исповедите на следећој исповести. Свако добро.

пре 4 дана 08.04.2025

 НОВО  Фарбање јаја и смртни случај у породици

Majka mi je preminula pre 6 meseci. Da li se boje i šaraju Vaskršnja jaja u ovoj godini?

---

♥ Покој душе Вашој мајци а Вама живот у радост Васкрслог Христа! На овом догађају почива наша вера православна. Гопод је Васкрсао из мртвих и смрћу смрт победио. Хришћани то својом вером доказују изнова славећи овај највећи хришћански празник и поштујући обичаје који га прате, тако и фарбање јаја. Главна боја је црвена а заснива се на предању.

Цар Тиберије није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као кад би јаја у корпи, коју му је Марија Mагдалина донела на дар, променила боју. Марија Магдалина је на то рекла: „Христос васкрсе!” а сва јаја у корпи су постала црвена.

Други догађај казује да су се становници Јерусалима подсмевали хришћанима, говорећи да Христос није васкрсао, јер је то толико немогуће као што је немогуће да кокошке носе шарена јаја. На дан Васкрса су све кокошке у Јерусалиму снеле црвена јаја.

Кажу и да је грлица свила гнездо испод крста на којем је Господ разапет. Крв Господња је капнула на грличина јаја у гнезду и она су постала црвена. Црвена боја представља невино проливену крв на Голготи, али то је и боја радости и васкрсења.

Славећи Васкрс, јачамо и своју наду у поновни сусрет са својим драгим покојним душама и тако и њима и себи доносимо мир.

пре 6 дана 06.04.2025

 НОВО  Помињање римског папе

Pomaže Bog. Kada sveštenik pre početka Liturgije kadi crkvu, on glasno izgovara Psalam 50, a jednom je - prilikom pominjanja svetitelja pomenuo rimskog papu. To me je jako zbunilo. Da li je ovo ispravno?

---

♥ Бог помогао. У молитвама се често помиње неки од папа римских из времена када је римокатоличка црква била део јединствене апостолске цркве, пре 1054. год. У нашем календару ћете наћи дане када се помиње неки од папа римских, ако укуцате у претраживач "папа римски".
Ми не би требало да бринемо о поретку литургије коју служи свештеник осим ако нисмо епископ надлежан за ту епархију или викарни епископ или пак патријарх.

пре 6 дана 06.04.2025

 НОВО  Променити другога

Kako pomoci nekome da bude bolji covek? Njegovi govori su puni besa, neprimereno se ponasa, u svemu nalazi nesto lose da kritikuje sve druge oko sebe, svoje greske ne vidi, ne ceni i ne postuje nikoga ko se oko njega trudi i pokazuje mu ljubav. Stalno zeli da se svadja, ismeva i ponizava. Potrebna mi je pomoc kako da se molim za njega i kome. Odbija da podje u crkvu i prica sa svestenikom.

---

♥ Помаже Бог! Ово питање је за неког психолога или за вашег свештеника који познаје и Вас и особу за коју питате. Тешко је променити било кога ко не жели да се мења јер и нема свест о својој грешности. Бог је свима дао слободу избора, којим путем ће кренути, путем на који нам је указао кроз Свето писмо или оним другим кршећи Божије заповести. Ако се ваши међусобни ставови разилазе, нема те силе којом бисте променили другу особу да постане богоугодна па тиме и угодна вама, да вам прија његово понашање. Ми можемо променити једино сами себе и то ревносним животом у Цркви и кућним молитвама. Јутарње и вечерње молитве, редовно читање Светог писма, свакоднево. Посебно је делотворна Исусова молитва. Бог ће видети ваш труд и решиће овај проблем када и како Он буде својом премудрошћу одлучио.

пре 16 дана 27.03.2025

Страдање народа Помаже Бог! Константно гледам колико наш народ страда. Прво јер сами себе уништавамо, а онда и од стране наших непријатеља. Не могу да се помирим са тим. Свакодневно ме туга обузима. Некада мислим да нема наде за нас...

---

♥ Бог помогао! Пред нама су два пута. Или да верујемо у Господа или да тражимо земаљски смисао, земаљске одговоре, наше одговоре, лоше одговоре. Ако верујемо у Господа онда верујемо да све што се дешава, и страдање наше, дешава се зарад нашег спасењаа. А они који се не спасавју, гину, било у српским земљама било у земљама у којима је привид благостања и нема уништавања народа које ви наводите. Управо се код нас може више људи спасти.

Сада смо у данима Великог Часног поста. Тада сваки дан читамо Великопоосну молитву Светог Јефрема Сирина ☞ ОВДЕ. Први пасус нам каже: Не дај ми духа мрзовоље (унинија). Духа туге, безнађа, мрзовоље. Чувајте се тог духа. То није дух спасења. Ништа добро вам не може донети, нити сте ви икоме потребни са таквим духом. Тај дух је заводљив јер вам даје за право да мислите то што мислите и чините што чините. Он вам каже да сте ви неко. Али то је лаж. Ми смо прах ако намемо веру у васкрслог Исуса Христа. Ако у нама није на првом месту љубав према Њему и радост због Њега. Са духом Христа у себи бићемо радосни и љубићемо и наш народ српски. Из те љубави ћемо добра дела чинити, наду другима уливати, веру јачати.

пре 16 дана 27.03.2025

Пост Помаже Бог, хтео бих да питам за пост. Пошто нам свештеници и остали духовници кажу да не причамо пред другим људима да постимо да не би се повисли, јако ме занима ако нас питају да ли постиш? Или ако нас понуде мрсном храном шта да одговоримо? Извините на сметњи и хвала на свему.

---

♥ Бог помогао! Не треба да причамо осим ако нас неко не пита. Ако сте понуђени мрсном храном, захвалите се, а ако инсистурају зашо не једете, реците да је у току тај и тај пост и да тада не једете мрсну храну.

пре 19 дана 24.03.2025

Изненадна смрт родитеља

Помаже Бог!
Пошто су ми се оба родитеља упокојила просто питање: Шта да урадим за спас душа њихових? Обоје су изненада преминули без исповести и нису се причестили. Суботом читам канон за упокојене, у парохијској Цркви сам их уписао за годишњи помен. Они за себе не могу више ништа урадити, колико могу ја за њих? Постим, углавном сам редовно на литургијама, али искрено страх ме за душе мојих родитеља.Извините за опширно питање.

---

♥ Бог помогао. Живећи литургијским светотајнинским животом у православној Цркви, ви већ доста чините за спасење не само своје него и својих предака. Део тог живота је и сећање на наше упокојене сроднике које спомињемо не само на задушницама, четири пута годишње и сваке суботе на заупокојеној литургији, него се црква моли за њих и на Светој литургији недељом и празницима. Причешћујући се ми се сједњујемо, не само са целом присутном црквом, него и са упокојенима који су крштени у православној вери. То значи да наш однос са милим и дргим нам поконим душама никад не престаје. Веома је важно да се не оптерећујемо њиховим спасењем, тј. њиховим гресима јер то доноси велики немир. Ово свакако долази од духова таме. Ако се ми смиримо и прихватимо њихову смрт као вољу Божију и они ће смирено почивати и тако ћемо сви заједно дочекати „живот будућег века”. Амин, Боже дај.

пре 19 дана 24.03.2025

Опсесивне мисли

Pomaze Bog! Imam problem vec 3 godine sa opsesivnim, prisilnim mislima. Pretezno kada je post budu najjace. Znate nazalost sta sve te misli napadaju, sve ono najsvetije kod covjeka, napadaju na najgori, najbizarniji i na najjadniji nacin. Ne mogu da ubijedim mozak da to nije moje, pa upadam u analizu zasto mi se to pojavilo od kud to meni, ovo nikad nece proci. Ne znam sta je gore misao ili tuga zbog misli. U narednih par dana idem na ispovjest, odlucio sam da sve kazem, nadam se da cu moci

---

♥ Бог помогао. Ђаво никада не спава. Као што вода налази пут, тако и тај налази пут како да нам загорча живот. Ви добро знате да те мисли су бесмислица у вашој глави и да немају везе са стварним светом и да са вашим одласком са овог света од њих неће ништа остати а свет ће наставити да постоји као да тих мисли није ни било. Толико оне имају значаја - никаквог. Када освестите да се тај пограва са вама и да вам подмеће удице, на које се ви хватате, биће вам лакше. Да себи признате, ево је и некако ми прија, колико год је непристојна или гадна, јер је не одбацујем него се задржавам на њој и чак продубљујем. Тада кажите, е нећеш, има лепших и вреднијих ствари од тебе. Њима се окрените, њих позовите, било мисли било људе. Затим молитва, она је моћно оружије. Научите освновне молитеве напамет. Исусову молитву такође. Крените у изучавање молитви. Како се молити, када, где, којим молитвама. Одлична књига о томе је ☞ Молитва Исусова и тајно поучење

Не бавите се анализама зашто вам се то дешава, и идејама да никада неће проћи, нарочито не да будете тужни. То вам је самосажаљење (да сам ја неко и да заслужујем, без труда, без жртве - више). То је униније, што је само прикривена гордост. Напротив, будите радосни, живите изобиље живота које нам је Господ пружио, а то значи живети и пуноћу литургијског живота.

Нека вам вера у Господа и његово милосрђе да снагу да исповедите све што вас мучи. Напишите на папиру све то и понесите на исповест као подсетник.

пре 20 дана 23.03.2025

Недруштвеност

Помаже Бог! Некада сам био превише осетљив, и као дете и касније као тинејџер, те сам био и много повучен у себе - без пријатеља и друштва. Сада, када сам одрастао, ни немам неку жељу да будем у друштву, јер је заиста пуно људи који нема никакве моралне вредности. Уз то, чак ме ни не занимају други људи. Немам ништа против њих, само нису моја сфера интересовања. Мислим да сам постао некако равнодушан. Није то смирење, него нешто друго, али не знам шта. Не знам како да променим то код себе.

---

♥ Бог помогао. Овде нећемо улазити у психологију понашања већ ћемо покушати да то видимо скенором наше свете саборне православне Цркве у коју верујемо, како то исповедамо у Символу вере. Ако смо се у оваквој цркви крстили онда смо на крштењу то исповедили. То исповедамо сваког јутра и вечери у својим молитвама (Символ вере је обавезан део тих молитава), као и на Светој литургији. Ако се не осећамо да смо део саборне цркве, део народа који учествује на литургији, онда би се требало запитати да ли ми стварно верујемо у Господа, у Свето јеванђеље које нам је оставио као меру живота док смо на овом свету. Разлог за то је јасан, то је наша гордост која нам не дозвољава да себе видимо као најнижу твар. Ово није ни мало лако постићи, поготово ако смо успешни или познати у друштву, па чак и ако само себе сматрамо посебним док су други недостојни нашег друштва. Господ нам у живот шаље разне особе са којима би требало да уђемо у комуникацију, јер кроз њих показујемо какви смо хришћани. Крајњи екстрем је да нам ама баш нико не одговара.

Ово се може променити, а добро је да код вас постоји воља и да осећате да нешто ту није како треба. Потрбно је да живите литургијски живот, да се исповедате (свештеник ће овде одиграти највећу улогу ако будете искрени на исповести), да се причешћујете. Животом у цркви кроз Свете тајне, проделоваће Дух Свети, који је нама послат као Утешитељ. Душа ће полако да се раскрави, тај лед око вашег срца ће се истопити и осетићете велику благодет живота у заједници. Црква је болница у којој сви лечимо неке своје ране погрешних живота пре Цркве. Она за то не тражи од нас ни динара, даје нам потпуну слободу избора а постиже немерљиве резултате који се одражавају не само на овај ограничен живот на земљи већ и у вечности.