На Педесетницу (Духови, Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле), педесети дан по Васкрсењу, па се зове и Педесетница (грч. Πεντηκοστή), и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде. Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао: „Ако ме љубите, заповести моје држите, и ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавек, Духа Истине, кога свет не може примити, јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити.“ Јован, зач.48). Педесетница је празник у коме прослављамо рођендан хришћанске Цркве. Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе.

Свети свештеномученик Тимотеј, епископ Бруски Због велике душевне чистоте, Бог му је дао дар чудотворства, тако да је ослобађао људе болести и других мука. Исцелио је цара Арита од смртоносне болести, исцели тако и једну царицу, чак и је и обрати од таме идолопоклонства ка светлости истине Христа Бога. У време гоњења хришћана под царем Јулијаном Одступником, епископ Тимотеј није хтео да се одрекне Христа, па је осуђен и бачен у тамницу. У тамници су га посећивали верни, да би чули мудру поуку свог архипастира. Сазнавши за то, опаки цар Јулијан запрети му да више не подучава народ о имену Исусовом, а када се Свети Тимотеј оглуши о његове претње, нареди да га убију у тамници. Душу своју предаде Господу 362. године. Мошти су му чудотворне. ☞ ТРОПАР

Свети мученик Александар и Антонина Беху обоје из Александрије, Антонина чесна девица а Александар царски војник. Обоје хришћани. Прво Антонина би изведена на суд и на мучење. Па кад њу бацише у тамницу, Александар, по наређењу ангела Божјег, оде у тамницу (иако дотле непознат Антонини), огрну је својим војничким плаштом, рече јој да обори главу и да иде кроз стражаре пред вратима. Тако девица избегне, а војник остане у тамници. Тада изведоше Александра пред судију и почеше истјазавати због имена Христова. Чувши за то Антонина, сама се пријави судији, који их обоје поче стављати на разне муке. Одсече им руке, потом их бијаше по голом телу, а ране им паљаше свећама, и најзад баци у огањ, који беше наложен у једној рупи, и затрпа их земљом. Чесно пострадаше ради љубави Христове и преселише се у дворе Цара небескога 3. маја 313. године. Злобни судија, Фист, у часу смрти мученика, поста нем, и спопаде га дух бесни који га мучаше седам дана и најзад умори.

Свети Васијан, епископ лавдијски Као незнабожац рођен у Сиракузи од незнабожних родитеља, угледних и богатих. Васпитан философијом у Риму. По својој топлој жељи крштен неким благочестивим старцем Гордијаном. То увреди родитеље његове, и да би избегао њихов гнев, по заповести светог Јована Богослова, који му се јави, оде у Равену и јави се епископу Урсу, своме рођаку. По упутству епископа Васијан се настани код цркве светог мученика Аполинарија ван града, и ту се дуго подвизаваше трудом, постом и молитвом. Када умре епископ у граду Лавдијском у Лигурији, Васијан би изабран, сходно неком откровењу у сну, иако он то не жељаше. Посвећен за архијереја Амросијем Миланским и Урсом Равенским. Имаше велику благодат исцељења; могаше и мртве васкрсавати. Био присутан последњим часовима светог Амвросија, и чуо из уста овога, како види Господа Исуса Христа. Поживео у труду и подвигу до дубоке старости, и у деведесетој години живота свога сконча и пресели се у Царство Божје, око 409. године. Његове свете мошти осташе чудотворне, да сведоче о сили Божјој и величини Божјег светитеља.