Сваки од дванаест великих апостола има свој посебан дан празновања у години, ипак је Црква одредила овај дан као саборни празник свих Светих апостола. Ово су имена и дани (по новом календару) посебног празновања свете Дванаесторице:
Андреј: 13. децембар
Вартоломеј: 24. јун и 7. септембар
Јаков Алфејев: 22. октобра
Јаков Заведејев: 13. мај
Јован Богослов: 9. октобар и 21. мај
Матеј Еванђелист: 29. новембра
Матија: 22. август
Павле: 12. јул
Петар: 12. јул и 29. јануар
Симон Зилот: 23. мај
Тадеј (Јуда Јаковљев): 2. јул
Тома: 19. октобра
Филип: 27. новембра.
☞ ТРОПАР

Блажени Петар царевић Пореклом Татарин, и синовац татарског цара Беркаја. Чу речи о спасењу од епископа Ростовског Кирила, и те речи му се прилепише за срце. А када још виде чудесно исцељење сина Беркајевог помоћу молитве епископа Кирила, он остави потајно Златну Орду и добеже у Ростов, где се крсти, и где свом душом и срцем предаде себе подвигу и изучавању вере благочестиве. Једном заноћи на обали језера, и у сну му се јавише апостоли Петар и Павле и наредише му, да сагради цркву у њихово име на самом том месту; још уз то добије од њих и потребан новац за ту сврху. Петар, заиста, сагради ту прекрасан храм, у коме се и сам под старост, после смрти своје супруге, замонаши. Мирно сконча у дубокој старости 29. јуна 1290. године а црква његова постане и остане манастиром, такозваним Петровским.

Преподобни Георгије Иверски Рођен у Иверији или Грузији 1014. године као сродник царева грузијских. Добио добро класично образовање у детињству, но срце га повукло духовном животу. Подвизавао се код чувеног духовника Георгија у гори Црној. Одбегао у Свету Гору, и наставио подвиг у манастиру Иверу. Постао игуманом иверским. Помоћу цара Константина Мономаха обновио Ивер и покрио цркву оловом. Тај оловни кров и до данас стоји. Превео на грузински језик Свето Писмо, Пролог и богослужбене књиге. Цар Баграт позове га у Грузију, да учи народ. Царски буде дочекан у својој домовини. Свуда је ходио и поучавао клир и народ. У старости пожели да сконча у Светој Гори, куда се и крене, но смрт га стигне у Цариграду 1067. године. Мошти му пренете у Ивер. Иако је умро 24. маја, Иверци празнују спомен његов 30. јуна сматрајући га равноапостолним.