Преподобни Доротеј, пустињак Мисирски, из IV века. Подвизавао се пуних 60 година у једној келији у Тиваиди. Одликовао се необичним трудољубљем и чудотворством. Дању зидао келије новим монасима, а ноћу плео асуре, никако не прекидајући молитве и псалмопјенија.

Свети Кипријан. митрополит Кијевски, родом од Трнова, но васпитаник српски на Атону. Бавио се превођењем и преписивањем књига. Покровитељ му је био Филотеј патријарх Цариградски, који кад га упозна на Св. Гори, узе га к себи, и по том посла за митрополита у Кијев. Велике скорби и беде претрпео је као митрополит, но све је поднео благодушно, и својим плодотворним радом много користио руској цркви. У звању митрополитском провео близу 30 година. Упокојио се 16. септембра 1406. год. Чудотворне мошти почивају му у Успенској цркви у Москви.

Света великомученица Јефимија, pодом из Халкидона. Отац јој беше Филофрон сенатор, а мајка Теодорисија, благочестиви хришћани. Ефимија беше девица и телом и душом. Када Приск антипат устроји празник са жртвоприношењем, 49 хришћана се склонише и скрише се. Беху пронађени и изведени пред Приска. Међу њима беше и света Ефимија. Када их Приск упита, зашто се не покоравају заповести царској, они одговорише „И царској и твојој заповести треба се повиновати, ако није супротна небескоме Богу; ако ли је супротна Богу, не само не треба јој се повиновати него јој се треба и противити“. Тада их Приск стави на разне муке, и то 19 дана из дана у дан. Двадесетога дана одвоји Ефимију од осталих и поче јој ласкати због лепоте њене, да би је придобио за идолопоклонство. Но како све ласке прођоше узалудно, нареди мучење девице. Мучише је прво на точку, но ангел Божји јави се и изломи точак. По том је бацише у пећ огњену, но Божјом силом би сачувана. Видећ то два војника, Виктор и Состен, повероваше у Христа, због чега бише бачени зверовима; и тако славно скончаше земни живот свој. По том Ефимија би бачена у ров, напуњен водом и сваким отровним гадом; но она прекрсти воду, кад уђе у ров, и оста неповређена. Најзад изведена пред дивље зверове, она се благодарношћу помоли Богу, и предаде дух свој. Родитељи њени часно сахранише тело њено. Пострада 304. године.