Свети мученици Гурије, Самон и Авив Гурије и Самон беху угледни грађани Едески. У време једног гоњења на хришћане они се склонише ван града и живљаху у посту и молитви храбрећи правоверне, који њима притицаху за савет. Но беху ухваћени и пред судију изведени. Судија им припрети смрћу, ако се не покоре наредби царској о поклоњењу идолима. Одговорише му свети мученици Христови: „ако се покоримо наредби царској, пропашћемо, ма нас ти и не убио.” После љутих мука беху бачени у тамницу, у којој осташе од 1. августа до 10. новембра трпећи глад, таму и тескобу. Тада поново бише изведени и мучени; па како осташе непоколебљиви у вери Христовој, бише на смрт осуђени и мачем посечени 322. год. при опаком цару Ликинију. Доцније и Авив ђакон Едески, прими муке за Христа Господа свога, и у пламену предаде дух свој Богу. Мајка његова извади из огња тело његово целосно и сахрани у гроб заједно са св. Гуријем и Самоном. Када преста гоњење, подигоше хришћани храм у част три мученика, Гурија, Самона и Авива, и положише њихове чудотворне мошти у један ковчег. Од многобројних чудеса тих дивних светитеља Божјих једно је нарочито знаменито. Нека удовица у Едеси имаше ћерку девојку, којом се ожени један Гот војник из грчке војске. Па како се мајка бојаше да дв своју ћерку у далеку земљу, то се Гот закле на гробу света три мученика, да никакво зло неће девојци учинити него да ће је узети за закониту жену, пошто је рече, нежењен. У ствари он беше жењен. И када одведе девојку на своју постојбину држаше је не као жену него као робињу, докле не умре његова законита жена. Тада он у договору са осталим сродницима својим закопа са мртвом женом и своју живу робињу. Робиња се с плачем мољаше св. мученицима, да је спасу. И они јој се јавише у гробу, узеше је и тренутно пренеше из Готске земље у Едесу, у своју цркву. Сутрадан, када цркву отворише, нађоше девицу крај гроба светитеља Божјих, и сазнаше о чудесном избављењу њеном. ☞ ТРОПАР

Свети мученици Елпидије, Маркел и Евстохије Пострадали за Христа у време Јулијана Одступника. Елпидије беше сенатор. Видећи муке и чудеса Елпидијева 6000 незнабожаца повероваше у Христа Господа.

Празник иконе Свете Богородице „Купјатицке” Ова икона прво се јавила некој девојчици Ани, у селу Купјатичу у Минској губернији 1182. год. Чувајући стадо виде Ана неку светлост у шуми. Када се она приближи тој светлости, угледа на дрвету осредњи крст са ликом Пресвете Богородице. Узме Ана тај крст и однесе дома, па се опет врати своме стаду. Но на велико чудо њено она опет виде на истом месту исти крст о дрвету. Она га узе, метне себи у недра и однесе кући. Када хтеде показати крст оцу своме, завуче руку у недра, но крста ту не бејаше. Она исприча оцу све; па са оцем оде, видеше крст у шуми и пренесу га кући. Сутрадан крста опет није било у кући. Они узбуне цело село, и сви сељаци оду те виде крст и поклоне му се. Убрзо људи ту сазидају цркву. Многобројна чудеса пројавила су се од тога чудесног крста са изображењем Богоматере. Та икона сада се налази у цркви св. Софије у Кијеву.

БЛАГОСЛОВЕН ПОЧЕТАК БОЖИЋНОГ ПОСТА

Кад те питају зашто постиш А што постиш? Замислите то питање, што постиш!? Таквог човека треба летвом клепити по глави, браћо и сестре! Таква дрскост! Што постим? А све умире, све је помрло. Погледај болести, погледај лудило, погледај наркомана, погледај секташа, погледај магије и црне и бјеле, и жуте, и црвене. Погледај детету у собу, заинтересуј се мало, кад си му улазио у собу. Погледај шта гледа, погледај шта пуши, погледај шта уноси у вену, погледај са ким се дружи, погледај телевизију, прочитај штампу. И још ме питаш што постим!

Постим јер нећу да се мирим са тим, нећу да се мирим са трском коју ветар повија. Нећу у царске хаљине и меке хаљине, нећу у царске дворове, испуњене живим лешевима и демонсим плесовима! Хоћу на позив Светога Јована да се одазовем. Хоћу и ја са њим, за њим да дочекам Цара Славе, Цара Небеског... Хоћу и ја да примим вечни живот!

Зато постим, зато у покајању живим, зато се исповедам, зато клечим, зато метанишем, зато идем у Цркву, зато читам, зато ова бројаница, зато овај крст, зато ова поклоничка путовања, зато ме више нема тамо, тамо, тамо и тамо, са овима и са онима! Није то потез у празно, него из празног у пуноту живота! Не узимам ја себи овим што постим, него додајемо праву вредност! Додајем нову димензију у мом животу! Осмишљавам до сада потпуно бесмислен живот.

ЖИВОТ БЕЗ ВАСРКСЛОГА ГОСПОДА ЈЕ БРУКА И СРАМОТА, БРАЋО И СЕСТРЕ! То је плес са мртвима, то је долина смрти!

ОТАЦ РАФАИЛО БОЉЕВИЋ,
игуман манастира Подмаине