Друга Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 294 (2,20-26)
20. А у великоме дому нема само златних и сребрних судова, него и дрвених и глинених, и једни су за част а други за нижу употребу. 21. Ако, дакле, ко очисти себе од ових, биће суд за част, освећен и користан домаћину, припремљен за свако добро дело. 22. Бежи од младалачких жеља, а држи се правде, вере, љубави, мира са свима који призивају Господа од чистога срца. 23. А лудих и неуких запиткивања клони се, знајући да рађају свађе; 24. Слуга пак Господњи не треба да се свађа, него да буде тих према свима, поучан, незлобив, 25. који са кротошћу кара оне који се противе, еда би им како Бог дао покајање за познање истине, 26. и да се избаве из замке ђавола, који их је живе уловио да врше вољу његову.
Јеванђеље Лука, зачало 97. (19,37-44)
37. А када се он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видеше, 38. говорећи: „Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама!” 39. И неки од фарисеја из народа рекоше му: „Учитељу, забрани ученицима својим.” 40. И одговарајући рече им: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати.” 41. И када се приближи, видевши град заплака над њим, 42. говорећи: „Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих. 43. Јер ће доћи на тебе дани, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и стегнуће те са свију страна; 44. и срушиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Народ узвикује осана, а Господ плаче (Лк.19,38-41). Не дешава ли се нешто слично и на нашим црквеним празницима? Спољашњост је у оно време била празнична. Међутим, Господ је видео оно што је невидљиво било присутно у душама и народ оценио достојним плача. И код нас је оно што је видљиво на празницима увек свечано. Али, да ли је код свих и унутрашње настројење такво? Један уопште не схвата важност и значење празника; други једва нешто замагљено осећа, иако ништа јасно не види. И тек понеки види и осећа и бива расположен достојно празника. Наши празници односе много улагања. Међутим, колико се од тога удељује Господу и братији? Или ништа или најнезнатнија ситница. Готово све однесе стомак и сујета. Од Господа се то не може сакрити. Није ни чудно ако Он, говорећи по људском, плаче док ми испуштамо празничне узвике. Ето какви су искупљени, оправдани, усиновљени!.. Дали су завет, примили су обавезу да ходе у духу и да не удовољавају телесним похотама. А, шта је на делу? Синови царства су гори од последњих слугу!..
Повратак на Свето писмо
