Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 221 (2,14-22)
14. Јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство, 15. укинувши телом својим закон са његовим заповестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једног новог човека, стварајући мир; 16. и да помири са Богом и једне и друге у једном телу крстом, убивши непријатељство на њему. 17. И Он дошавши благовести мир вама који сте далеко и онима који су близу. 18. Јер кроз Њега имамо и једни и други приступ ка Оцу у једном Духу. 19. Тако, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији, 20. назидани на темељу апостола и пророка, где је угаони камен сам Исус Христос, 21. на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу; 22. у кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу.
Јеванђеље Лука, зачало 39. (8,40-56)
40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху. 41. И гле, дође човек по имену Јаир, и он беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. 42. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. 43. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; 44. и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. 45. И рече Исус: „Ко је то што ме се дотаче?” А када сви одрицаху, рече Петар и који бејаху с њим: „Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: \'Ко је то што ме се дотаче?\'” 46. А Исус рече: „Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене.” 47. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. 48. А он јој рече: „Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.” 49. Док он још говораше дође неко од старешине синагоге и рече му: „Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.” 50. А када чу Исус, одговори му говорећи: „Не бој се, само веруј, и биће спасена.” 51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. 52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: „Не плачите, није умрла него спава.” 53. И подсмеваху му се знајући да је умрла. 54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: „Девојко, устани.” 55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој даду да једе. 56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Павши пред Спаситељеве ноге, Јаир је гласно пред свима молио Господа за исцељење своје кћери. И био је услишен. Ништа не рекавши, Господ је устао и пошао дому његовом. На путу ка Јаиру била је исцељена крвоточива жена, свакако, не без њене молитве, премда и није звала речима, нити падала пред ноге Господње. Она је имала само срдачну молитву вере. Господ је, пак, и њу услишио и исцелио. Ту се све извршило неприметно. Крвоточива се срцем обратила Господу; Господ је чуо вапај њеног срца и услишио молбу. И код жене и код Јаира молитва је по суштини једна, премда се и може направити разлика у степену. Такве молитве, пуне вере, наде и преданости, никада не остају без услишења. Понекад се чује: „Молим се, молим се, а молитва моја никако да се услиши“. Потруди се, међутим, да дођеш до мере молитве којој се не отказује, и увидећеш због чега није била услишена. Уколико будеш у молитвеном положају као Јаир, или у простом, обичном, као и сви остали, слично крвоточивој, у твом срцу ће се јавити права молитва, и несумњиво доћи до Господа, приволевши га на милост. Најважније је, дакле, доћи до такве молитве. Труди се и доћи ћеш. Сва молитвена правила имају за циљ да молитвенике доведу до такве мере молитве. Сви, који разумно проходе тај молитвени пут, долазе до свога циља.
Повратак на Свето писмо
