Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 264 (2,1-8)
1. Јер и сами, браћо, знате да долазак наш к вама није био узалуд; 2. Него, пошто најпре страдасмо и понижавани бисмо у Филипима, као што знате, ми се осмелисмо у Богу нашем да вам казујемо јеванђеље Божије уз велику борбу. 3. Јер наша проповед није од заблуде, нити од нечистоте, ни у лукавству, 4. Већ као што нас је Бог проверио да смо способни да нам се повери јеванђеље, тако говоримо, а не као они који угађају људима, него Богу који испитује срца наша. 5. Јер, као што знате, никада не наступасмо ради ласкања, нити због похлепе: Бог је сведок; 6. Не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других. 7. Могли смо вам бити на терету као Христови апостоли; међутим, бeјасмо благи међу вама као дојиља када негује своју децу. 8. Тако смо чезнули за вама, да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије него и душе наше, зато што нам бeјасте омиљели.
Јеванђеље Лука, зачало 56. (11,9-13)
9. И ја вама кажем: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. 10. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се. 11. Који је међу вама отац од кога ако син заиште хлеба, да му даде камен? Или ако заиште рибу, да му место рибе даде змију? 12. Или ако заиште јаје, да му даде скорпију? 13. Када дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од њега?
