Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 216 (1,1-9)
1. Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божијој, светима који су у Ефесу, и вернима у Христу Исусу; 2. благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је благословио у Христу сваким благословом духовним на небесима, 4. као што нас и изабра у Њему пре постања света да будемо свети и непорочни пред Њим, у љубави, 5. предодредивши нас себи на усиновљење кроз Исуса Христа, по благонаклоности воље своје, 6. на похвалу славе благодати своје, којом нас облагодати у Љубљеноме, 7. У коме имамо избављење крвљу његовом, опроштење грехова по богатству благодати његове, 8. коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости, 9. обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу свом које унапред одреди у Њему,
Јеванђеље Марко, зачало 30. (7,24-30)
24. И уставши оданде отиде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу, хтеде да то нико не дозна; но није се могао сакрити. 25. Јер чувши за њега жена у чијој кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама његовим. 26. А та жена беше незнабошкиња родом Сирофеничанка, и мољаше га да истера демона из кћери њезине. 27. А Исус јој рече: „Пусти да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.\" 28. А она одговори и рече му: „Да, Господе, али и пси испод трпезе једу од мрва детињих.\" 29. И рече јој: „За ову реч, иди, изишао је демон из кћери твоје.\" 30. И дошавши кући нађе кћер да лежи на постељи, а демон беше изишао.
