Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 154 (13,4-13; 14,1-5)
4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, 5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, 6. Не радује се неправди, а радује се истини, 7. Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. 8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. 9. Јер делимично знамо, и делимично пророкујемо; 10. А када дође савршено, онда ће престати што је делимично. 11. Кад бејах дете, као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а када сам постао човек, одбацио сам што је детињско. 12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат. 13. А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав. 1. Држите се љубави, и старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете. 2. Јер који говори језик, не говори људима него Богу: јер нико не разуме, пошто он духом говори тајне. 3. А који пророкује говори људима за назидање и бодрење и утјешење. 4. Јер који говори језик себе изграђује, а који пророкује Цркву изграђује. 5. А хтио бих да сви говорите језике, а особито да пророкујете; јер је већи онај који пророкује него онај који говори језике, сем ако и тумачи, да се Црква изграђује.
Јеванђеље Матеј, зачало 80. (20,1-16)
1. Јер је Царство небеско слично човеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноград свој. 2. И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој. 3. И изишавши око трећега часа, виде друге где стоје на тргу беспослени. (По јеврејском бројању то је девет часова ујутро; и даље: шести час је подне, једанаести час је пет сати после подне.) 4. И њима рече: „Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам.” 5. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако. 6. А око једанаестога часа изишавши, нађе друге где стоје беспослени и рече им: „Што стојите овде цели дан беспослени?” 7. Рекоше му: „Јер нас нико не најми.” Рече им: „Идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.” 8. А кад би увече, рече господар винограда приставу свом: „Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.” 9. И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар. 10. А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар. 11. И примивши роптаху на домаћина. 12. Говорећи: „Ево, ови последњи један час радише, па их изједначи с нама који поднесмо тегобу дана и жегу.” 13. А он одговарајући рече једноме од њих: „Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли погодио са мном по динар? 14. Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби. 15. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар? 16. Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих а мало изабраних.”
