МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 9. по Духовима.
Преображење Господње
19.08.2024
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Август 2024.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19  ▶ Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота


Вечерња
Друга књига Мојсијевa (24,12-18)
12. И рече Господ Мојсију: попни се к мени на гору, и остани овдје, и даћу ти плоче од камена, закон и заповијести, које сам написао, да их учиш. 13. Тада уста Мојсије с Исусом, који га служаше, и изађе Мојсије на гору Божију. 14. А старјешинама рече: сједите ту док се вратимо к вама; а ето Арон и Ор с вама; ко би имао што, нека иде к њима. 15. И отиде Мојсије на гору, а облак покри гору. 16. И бјеше слава Господња на гори Синајској, и облак је покриваше шест дана; а у седми дан викну Мојсија испред облака. 17. И слава Господња бјеше по виђењу као огањ који сажиже на врх горе пред синовима Израиљевим. 18. И Мојсије уђе усред облака, и попе се на гору; и оста Мојсије на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Друга књига Мојсијевa (33,11-23; 34,4-6; 8)
11. И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човјек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у око, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора. 12. И рече Мојсије Господу: гледај, ти ми кажеш: води тај народ. А нијеси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: знам те по имену и нашао си милост преда мном. 13. Ако сам дакле нашао милост пред тобом, покажи ми пут свој, да те познам и нађем милост пред тобом; и види да је овај народ твој народ. 14. И рече Господ: моје ће лице ићи напријед, и даћу ти одмор. 15. А Мојсије му рече: ако неће ићи напријед лице твоје, немој нас кретати одавде. 16. Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред тобом, ја и народ твој? зар не по томе што ти идеш с нама? тако ћемо се разликовати ја и народ твој од свакога народа на земљи. 17. А Господ рече Мојсију: учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену. 18. Опет рече Мојсије: молим те, покажи ми славу своју. 19. А Господ му рече: учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим. 20. И рече: али нећеш моћи видјети лица мојега, јер не може човјек мене видјети и остати жив. 21. И рече Господ: ево мјесто код мене, па стани на стијену. 22. И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у расјелину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем. 23. Потом ћу дигнути руку своју, и видјећеш ме с леђа, а лице се моје не може видјети.

4. И истеса Мојсије двије плоче од камена као што су биле прве, и уставши рано изађе на гору Синајску, као што му заповједи Господ, и узе у руку своју двије плоче камене. 5. А Господ сиђе у облаку, и стаде ондје с њим, и повика по имену: Господ. 6. Јер пролазећи Господ испред њега викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем и истином.

8. А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се,

Прва књига о царевима (19,3-9. 11-13. 15-16)
3. А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свога. 4. А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеље да умре, и рече: „Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих.” 5. Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: „Устани, једи.” 6. А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет. 7. А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: „Устани, једи, јер ти је пут далек.” 8. А он уставши једе и напи се; потом окрепив се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божију Хорив. 9. А онде уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња дође му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?”


Јутрења
Свето Јеванђеље од Луке, зачало 45 (9,28-36)
28. А око осам дана после ових речи, узе он Петра и Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу. 29. И док се мољаше постаде изглед лица његовог другачији, и одело његово бело и блистајуће. 30. И гле, два човека говораху с њим, а то беху Мојсеј и Илија, 31. који се показаше у слави, и говораху о исходу његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму. 32. А Петар и они с њим беху савладани сном; али пробудивши се видеше славу његову и два човека што стајаху с њим. 33. И кад се одвајаху они од њега, рече Петар Исусу: „Учитељу, добро нам је овде бити; да саградимо три сенице: једну теби, и једну Мојсеју, и једну Илији”, - не знајући шта говори. 34. А док он то говораше настаде облак и заклони их, и уплашише се када зађоше у облак. 35. И чу се из облака глас који говораше: „Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.” 36. И када се чу глас, нађе се Исус сам. И они заћуташе и ником не објавише у оне дане ништа од онога што су видели.


Литургија
Друга Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 65 (1,10-19)
10. Зато, браћо, постарајте се још већма да своје призвање и избор утврдите, јер чинећи ово нећете погрешити никад; 11. јер ће вам се тако изобилно дати улазак у вечно Царство Господа и Спаса нашег Исуса Христа. 12. Зато нећу престајати да вам о томе стално напомињем, иако знате и утврђени сте у овој истини; 13. јер мислим да је право, док сам у овом телу да вас опомињањем будим, 14. знајући да ћу ускоро оставити тело своје, као што ми и објави Господ наш Исус Христос. 15. А трудићу се да се после мога одласка ви свагда сећате овога. 16. Јер вам не објависмо силу и долазак Господа нашега Исуса Христа следујући измишљеним бајкама, него смо сами били очевидци величанства његова. 17. Јер он прими од Бога Оца част и славу када му дође овај глас од величанствене славе: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи.” 18. И овај глас чусмо ми како сиђе с неба, док бесмо с Њим на гори светој. 19. И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу као на светилник који светли у тамном месту, докле Дан не осване и Даница се не роди у срцима вашим.

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 70 (17,1-9)
1. И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме. 2. И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост. 3. И гле, јавише им се Мојсеј и Илија који с њим говораху. 4. А Петар одговарајући рече Исусу: „Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији.” 5. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака који говори: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте.” 6. И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома. 7. И приступивши Исус дохвати их се и рече: „Устаните и не бојте се.” 8. А они, подигнувши очи своје, никога не видеше до Исуса сама. 9. И када силажаху са горе, заповеди им Исус говорећи: „Ником не казујте што сте видели док Син Човечији из мртвих не васкрсне.”

Охридски пролог
1. Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им пре страдања показати делимично славу Своју божанску. Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту се преобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

Тамо где Израиљ победи Сисару
Изволи се тамо и Небесном Цару
На молитве поћи и на ноћна бдења,
Да покаже славу Свог Преображења,
И утврди веру својих следбеника
У победу трајну Њега – Победника.
Ту светлост божанску Он из Себе пусти
Па обасја Тавор, мрак разагна густи;
Светлост што ј’ у Себи дуго задржав’о
Од које је свету по мало раздав’о
Пустио је сада лучама обилним,
Лучама радосним, лучама умилним.
Небу да открије блесак човечанства,
Земљи и људима истину Божанства.
Нека небо види Посланика свога,
Нека земља позна Спаситеља Бога.

РАСУЂИВАЊЕ
Зашто Господ не показа славу Своју божанску на Тавору пред свима ученицима него само пред тројицом? Зато, прво, што је Он сам кроз уста Мојсејева дао закон: на рјечима два или три свједока да остане ствар (V Мојс. 19, 15) … Три сведока су, дакле, довољна. Даље, и за то још, што су та три сведока били одабрани. Њих тројица представљају 3 главне добродетељи: Петар – веру, јер је он први исказао веру своју у Христа као Сина Божјег, Јаков – наду, јер је с надом у обећање Христово први положио живот свој за Господа будући први убијен од Јевреја, Јован – љубав, јер је на прси Господње наслоњен био и под Крстом Господњим остао до краја. Бог се не назива Бог многих него Бог одабраних. Ја сам Бог Аврама, Исака и Јакова. Често је једног верног човека Бог ценио више него цео један народ. Тако је Он у више махова хтео уништити народ Јеврејски, но због молитава праведнога Мојсеја оставио је народ тај у животу. И више је слушао Бог верног Илију пророка него целу царевину неверног Ахава. Због молитава једног човека често је Бог спасавао градове и народе. Тако грешни град Устјуг имаше бити срушен огњем и градом, да га не спасе молитвама својим један једини праведник у њему, св. Прокопије јуродиви (8. јула).

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Промисао Божји који награди врлину Руте и Воза (Рут.) и то:
1. како Рута оставши удова оста верна свекрви својој старој и трудом својим храњаше и њу и себе;
2. како богати Воз беше милостив и помагаше ове две сироте жене;
3. како Воз и Рута ступише у брак, из ког, се роди Овид, отац Јесеја, оца Давидова.

БЕСЕДА
о узвишености цркве Божје

Биће у потоња времена гора дома
Господњега утврђена уврх гора и
узвишена изнад хумова, и стјецаће
се к њој сви народи. (Иса. 2, 2)

Ово пророчанство односи се на Цркву Христову. Колико је ово пророчанство могло изгледати тајанствено за Јевреје пре Христа, толико је оно нама данас сасвим јасно. Гора, или висина, дома Господњега заиста је утврђена уврх гора, тј. уврх висина небесних; јер Црква Христова прво не држи се земљом него небом, и јер најзад један део чланова цркве (и то сада већи део) налази се на небу док је други још на земљи. Даље, Црква Христова узвишена је изнад хумова, тј. изнад свих земаљских и људских величина. И философија људска, и уметност, и све културе народа, и све вредности земаљске представљају само ниске хумове према недогледној висини Цркве Христове. Јер све те хумове цркви није било тешко створити, док ниједан од њих – нити сви они укупно, у течају многих хиљада година – није могао створити цркву. Најзад, говори пророк, стјецаће се к њој сви народи. Коме су се, у истини, до сада стекли сви народи, ако не Цркви Христовој? Храм Јерусалимски био је неприступан незнабошцима под претњом смртне казне. Црква је пак од почетка призивала све народе на земљи, послушна заповести Господа: идите, и научите све народе (Мат. 28, 19). То је виђење Исаије, сина Амосова, виђење из далеке даљине, виђење истинито и чудесно.
О Господе чудесни, ми Ти благодаримо непрекидно, што си нас удостојио, да будемо деца цркве Твоје свете и истините, и узвишене изнад свих светских висина. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024