Друга Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 299 (4,9-22)
9. Постарај се да ми дођеш брзо. 10. Јер ме Димас остави, заволевши садашњи век, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене. 11. Марка узми и доведи са собом, јер ми је погодан за службу. 12. А Тихика послах у Ефес. 13. Када дођеш, донеси ми огртач што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, особито оне од пергамента. 14. Александар ковач многа ми зла учини. Нека му Господ плати по делима његовим. 15. Њега се и ти чувај; јер се веома противио нашим речима. 16. При мојој првој одбрани нико не оста са мном, него ме сви оставише. Нека им се не урачуна! 17. Али Господ би са мном и оснажи ме, да се кроз мене рашири проповед и да чују сви незнабошци; и бих избављен из уста лавових. 18. И избавиће ме Господ од свакога зла дела и спасти за Царство своје небеско; Њему слава у векове векова. Амин. 19. Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом. 20. Ераст оста у Коринту, а Трофима оставих у Милиту болесна. 21. Постарај се да дођеш пре зиме. Поздравља те Евул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва. 22. Господ Исус Христос нека је са духом твојим. Благодат с вама. Амин.
Јеванђеље Лука, зачало 99. (20,1-8)
1. И догоди се једнога од оних дана док је он учио народ у храму и проповедао јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старешинама. 2. И рекоше му говорећи: „Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт?” 3. А он одговарајући рече им: „И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми: 4. 'Крштење Јованово - да ли беше с неба или од људи?'” 5. А они помислише у себи говорећи: „Ако кажемо: 'С неба', рећи ће: 'Зашто му, дакле, не веровасте?' 6. Ако ли речемо: 'Од људи', сав ће нас народ каменовати; јер је уверен да је Јован пророк.” 7. И одговорише да не знају откуда. 8. А Исус им рече: „Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.”
