Посланица Светог Апостола Павла Колошанима, зачало 250 (1,12-18)
12. Захваљујући Богу и Оцу који нас оспособи за удео у наследству светих у светлости; 13. који нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина љубави своје, 14. у коме имамо искупљење, опроштење грехова; 15. који је икона Бога невидљивога, Прворођени пре сваке твари, 16. јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били престоли или господства, или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано. 17. И Он је пре свега, и све у њему постоји. 18. И Он је глава тела, Цркве, који је почетак, Прворођени из мртвих, да у свему Он буде први.
Јеванђеље Лука, зачало 76. (14,16-24)
16. А он му рече: „Неки човек зготови велику вечеру и позва многе. 17. И у време вечере, посла слугу свог да каже званицама: 'Дођите, јер је већ све готово.' 18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: 'Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.' 19. И други рече: 'Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.' 20. И трећи рече: 'Ожених се, и зато не могу доћи.' 21. И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгневи домаћин и рече слуги своме: 'Изађи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слепе.' 22. И рече слуга: 'Господару, учињено је како си заповедио, и још има места.' 23. И рече господар слуги: 'Изађи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом. 24. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.'”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Много је званих, али је мало изабраних (Лк.12,24). Звани су сви Хришћани, а изабрани су они који верују и живе хришћански. У прво време Хришћанства ка вери је призивала проповед. Ми смо, међутим, призвани самим рођењем од Хришћана и васпитањем међу њима. И слава Богу! Половину пута, тј. ступање у Хришћанство и укорењење његових начела у срцу од самога детињства, ми прелазимо без труда. Рекло би се да ће утолико бити јача вера и исправнији живот за све будуће време. Тако је и било. Међутим, од пре неког времена почело је код нас да бива друкчије. У школско васпитање су уведена нехришћанска начела која кваре омладину; у друштво су ушли нехришћански обичаји који омладину развраћују по њеном изласку из школе. И није онда чудно што се, по речи Божијој, ионако мали број изабраних, у наше време показује још мањим. Јер, већ је и дух времена противхришћански! А шта ће бити даље? Ако се код нас не измени начин васпитања и ако се не измене обичаји у друштву, све више и више ће слабити истинско Хришћанство, и најзад ће сасвим нестати. Остаће само име хришћанско, а духа хришћанског неће бити. Све ће испунити световни дух. Шта да се ради? Треба се молити …
Повратак на Свето писмо
