Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 322 (9,24-28)
24. Јер Христос не уђе у рукотворену Светињу, која је предобразац истинске, него у само Небо, да се сада појави пред лицем Божијим ради нас; 25. Нити улази много пута да приноси самога себе, као што првосвештеник улази у Светињу сваке године са туђом крвљу; 26. Иначе би Он морао много пута страдати почев од постања света; а сада на свршетку векова јави се једном за свагда, да својом жртвом уништи грех. 27. И као што људима предстоји једанпут умрети, а потом суд (Божији), 28. тако и Христос једанпут принесе себе на жртву да понесе грехе многих. А други пут ће се појавити не због греха него за спасење оних који га чекају.
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 320 (9,1-7)
1. Имала је, додуше, и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску. 2. Јер беше уређен први дио скиније, у њему светњак и трпеза и постављени хлебови, и то се зове Светиња. 3. А иза друге завесе део скиније, назван Светиња над светињама, 4. која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме беше златни сасуд са маном, и процветали штап Аронов, и плоче Завета, 5. а над њим херувими славе, који осењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно. 6. А пошто ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију; 7. а у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне грехе из незнања.
Јеванђеље Марко, зачало 35 (8,27-31)
27. И изађе Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: „Шта говоре људи, ко сам ја?” 28. А они одговорише: „Јован Крститељ”; а други: „Илија"; а други: „Неки од пророка." 29. А он им рече: „А ви шта велите ко сам ја?" А Петар одговарајући рече му: „Ти си Христос." 30. И забрани им да ником не говоре о њему. 31. И поче их учити да Син Човечији треба много да пострада, и да ће га одбацити старешине и првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће после три дана васкрснути.
Јеванђеље Лука, зачало 54 (10,38-42; 11,27-28)
38. А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: „Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.” 41. А Исус одговарајући рече јој: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети.” 27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: „Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!” 28. А он рече: „Ваистину, блажени су они који слушају реч Божију и држе је.”
