Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Фебруар 2017.
1	Среда
2	Четвртак
3	Петак
4	Субота
5	Недеља
6	Понедељак
7	Уторак
8	Среда
9	Четвртак
10	Петак
11	Субота
12	▶ Недеља
13	Понедељак
14	Уторак
15	Среда
16	Четвртак
17	Петак
18	Субота
19	Недеља
20	Понедељак
21	Уторак
22	Среда
23	Четвртак
24	Петак
25	Субота
26	Недеља
27	Понедељак
28	Уторак

Вечерња

Пета књига Мојсијева (1,8-11; 15-17)

8. Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њихову након њих. 9. И рекох вам онда говорећи: не могу вас носити сам. 10. Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских. 11. Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.

15. Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за тисућнике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим. 16. И заповедих онда судијама вашим говорећи: „Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његова и између дошљака који је с њим. 17. Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малога и великога, не бојте се никога, јер је суд Божји, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.”

Пета књига Мојсијева (10,14-21)

14. Гле, Господа је Бога твојега небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој. 15. Али само твоји оци омиљеше Господу, и изабра семе њихово након њих, вас између свих народа, као што се види данас. 16. Зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати. 17. Јер је Господ Бог ваш Бог над боговима и господар над господарима, Бог велики, силни и страшни, који не гледа ко је ко нити прима поклона; 18. даје правицу сироти и удовици; и љуби дошљака дајући му хлеб и одело. 19. Љубите дакле дошљака, јер сте били дошљаци у земљи Мисирској. 20. Бој се Господа Бога свог, њему служи и њега се држи, и његовим се именом куни. 21. Он је хвала твоја и он је Бог твој, који тебе ради учини велике и страшне ствари, које видеше очи твоје.

Премудрости Соломонове (3,1-9)

1. Душе праведника су у руци Божјој, и неће их се дотаћи невоља. 2. Изгледало је у очима неразумних да су умрли, и сматран је за погибао исход њихов, 3. а одлазак од нас - уништење; они, међутим, пребивају у миру, 4. јер ако су у очима људи и кажњени, нада је њихова пуна бесмртности; 5. и мало намучени, велико ће добро задобити, пошто их Бог испроба и нађе их достојне себе самога; 6. као злато у огњеној пећи испроба их, и као свеплодну жртву прими их. 7. И у вријеме када их посјети засијаће, и као искра у стрњици плануће. 8. Судиће племенима и загосподариће народима, и зацариће се над њима Господ вавијек. 9. Који се у Њега поуздају познаће истину, и вјерни ће у љубави пребивати у Њему, јер благодат и милост је са светима Његовим.

Јутрења

Јеванђеље Јован, зачало 36 (10,9-16)
9. Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене спашће се, и ући ће и изаћи ће, и пашу ће наћи. 10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. 11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. 12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где долази, и оставља овце, и бежи; и вук разграби овце и распуди их. 13. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. 14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају. 15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце. 16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 334 (13,7-16)

7. Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову. 8. Исус Христос је исти јуче и данас и у векове. 9. Не дајте се завести различитим и туђим учењима, јер је добро утврђивати срце благодаћу а не јелима, од којих не имаше користи они који су у њима уживали. 10. Ми имамо жртвеник од кога немају права да једу они који служе скинији. 11. Јер телеса оних животиња, чију крв за грехе уноси првосвештеник у светињу, спаљују се ван станишта. 12. Зато и Исус, да би осветио народ крвљу својом, пострада изван града. 13. Дакле, изађимо к Њему изван станишта, поругу његову носећи. 14. Јер овде немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи. 15. Кроз Њега, дакле, непрестано да приносимо Богу жртву хвале, то јест, плод усана које исповедају Име његово. 16. А доброчинство и заједништво не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.

Јеванђеље Матеј, зачало 11 (5,14-19Апостол зач. 135.)
14. Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. 15. Нити се ужиже светиљка и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. 16. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашeга који је на небесима. 17. Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем него да испуним. 18. Јер заиста вам кажем: Док не прође небо и земља, неће нестати ни најмањега словца или једне црте из Закона док се све не збуде. 19. Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небескоме.

Јеванђеље Лука, 79. (15,11-32)
11. И рече: Човек неки имађаше два сина, 12. И рече млађи од њих оцу: „Оче, дај ми део имања што припада мени.” И он им подели имање. 13. И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно. 14. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудевати. 15. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње. 16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше. 17. А кад дође себи, рече: „Колико најамника у оца мога имају хлеба исувише, а ја умирем од глади! 18. Уставши отићи ћу оцу свом, па ћу му рећи: 'Оче, сагреших небу и теби, 19. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.'" 20. И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби. 21. А син му рече: „Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.” 22. А отац рече слугама својим: „Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. 23. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. 24. Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.” И стадоше се веселити. 25. А син његов старији беше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу певање и играње. 26. И дозвавши једнога од слугу питаше: „Шта је то?” 27. А он му рече: „Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.” 28. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изађе отац његов и мољаше га. 29. А он одговарајући рече оцу: „Ето служим те толико година и никад не преступих заповест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим. 30. А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.” 31. А он му рече: „Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. 32. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.”

ТРОПАР: Похитај да ми отвориш очинско наручје, развратно сам истрошио живот свој. Спаситељу не презри сада осиротело срце моје, које упире поглед на непотрошиво богаство милосрђа Твога. Јер Теби Господе у умилењу вапијем: сагреших Оче небу и Теби.

Охридски пролог

1. Света Три Јерарха.
Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије 1. јануар, Григорије 25. јануар и Златоуст 27. јануар. А овај заједнички празник установљен је у XI столећу за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог“. Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.

2.Свештеномученик Иполит, епископ римски.
Пострадао за веру у време Клавдијево. Када у Риму девица Хрисија би немилостиво мучена за Христа, тада се заступи за њу пред мучитељима свети Иполит и изобличи мучитеље. Због тога протеста и он би стављен под суд, суђен и осуђен на смрт после дугих истјазања. Везаше му и ноге и руке и потопише га у мору. С њиме и Хрисијом пострада још 20 мученика. Пострада Иполит свети 269. године.

3.Свети мученик Теофил Нови.
Као војвода цара Константина и Ирине би заробљен од Агарјана и 4 године држан у тамници. Па када одби сва наваљивања муслиманска, да напусти веру хришћанску, би посечен мачем 784. године и пресели се ка Господу.

4. Свети Петар, цар бугарски.
Син Симеонов, велики поштоватељ светог Јована Рилског. Учинио цркву бугарску независном од Цариграда и сачувао Православље у Бугарској од богумила. После једног неуспешног рата са Маџарима и Русима умро 976. године у 56. години живота.

Пост и вера – Василије,
Богословље – Григорије.
Милосрђе – Златоусти,
Златоусти, Медоусти!
Работници једног дела;
Три напосе – три ангела,
Три заједно ко Бог један,
Нит ко главни ни узгредан.
У вечности сви се слажу.
Једног вичеш – три помажу.
Једног певаш, сва три чују,
Једног славиш, три с’ радују.
Три човека – једно цело,
Три Јерарха – једно дело,
Три имена – једна слава,
Свој тројици – Христос глава.

РАСУЂИВАЊЕ
Ево примера како цареви траже савет у светитеља, како светитељи избегавају сујету и богатство и како саветују цареве. Православни цар Петар бугарски крену са свитом својом уз Рило планину, гоњен неодољивом жељом да види св. Јована Рилског и користи се његовом поуком. И посла цар људе напред да јаве светитељу. Но светитељ се не сагласи на виђење с царем. Ожалошћени цар посла поново људе са нешто јестивних ствари и довољно злата и молбом да му светитељ напише неки савет. Јован прими јестиве ствари а злато врати не хтевши га ни додирнути; и одговори цару: „Ако желиш небесно царство, буди милостив као Отац небесни. Не уздај се у неправду и не буди користољубив; буди кротак, тих, свакоме доступан. Не примај похвале од својих великаша. Порфира твоја нека сија врлинама. Сећање на смрт да не оставља душу твоју. Смиравај се пред стопама матере цркве; приклањај главу пред њеним првопрестолницима да би те Цар царева, видећи твоје усрђе, обдарио благом, какво никад на срце човеку не дође.“ Добивши то писмо, цар га је пољубио, и потом често прочитавао.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као пријатеља деце и то:
1. као пријатеља ангела небеских који су као деца невини, послушни и бестрасни,
2. као пријатеља мале деце на земљи која просто и лако верују у Бога,
3. као пријатеља светитеља који су трудом и благодаћу очишћени од греха и постали невини као деца.

БЕСЕДА
O томе како људи морају бити као деца да би били синови Божји

Заиста вам кажем: ако се не повратите и не будете као дјеца,
нећете ући у царство небеско. (Мат. 18, 3)

Тако говори Господ, и реч је Његова света и истинита. Какво то превасходство имају деца над одраслим? Имају три превасходства: у вери, у послушности и у незлобивости. Дете пита родитеља о свему, и ма шта родитељ одговорио, оно верује родитељу своме. Дете је послушно родитељу своме, и лако потчињава вољу своју вољи родитељској. Дете је незлобиво, и мада се брзо срди, брзо и прашта. То троје захтева Господ од свих људи, наиме: веру, послушност и незлобивост. Он тражи да људи верују Њему безусловно, као што дете верује родитељу своме; да буду безусловно послушни према Њему, као што је дете послушно родитељу своме; и да буду незлобиви у односу један према другом, да не памте зло и не враћају зло за зло.
Вера, послушност и незлобивост главне су одлике детиње душе. Уз то још долази: бестрасност и радост. Дете није среброљубиво; дете није похотљиво; дете није славољубиво; оно има око непомућено пороцима, и радост непомућену бригама.

О браћо, ко нас може поново учинити децом? Нико осим Христа јединога. Он нас може поново учинити децом и помоћи поновном рођају нашем и то: примером Својим, науком Својом и силом Духа Свога Светога.

О Господе Исусе, савршени у послушности и незлобивости, вечни младенче Оца небесног, помози нам бити као младенци вером у Тебе, послушношћу према Теби и незлобивошћу једног према другом. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо