19. Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: „Можемо ли знати каква је та нова наука коју ти казујеш?20. Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо, дакле, да знамо шта би то могло бити."21. А сви Атињани и досељени странци ни за шта се друго нису занимали, него да штогод ново говоре или слушају.22. А Павле ставши на сред Ареопага рече: „Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни.23. Јер пролазећи и посматрајући ваше светиње, нађох и жртвеник на коме беше написано: Непознатоме Богу. Онога, дакле, ког не знајући поштујете тога вам ја проповедам.24. Бог који је створио свет и све што је у њему, који је Господ неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима,25. нити прима угађања од руку човечијих, као да нешто треба Њему, који сам даје свима живот и дихање и све.26. И створио је од једне крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљском, и поставио је напред одређена времена и међе њихова борављења;27. да траже Господа, не би ли га додирнули и нашли, мада Он није далеко ни од једнога од нас.28. Јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо; као што су и неки од ваших песника рекли: 'Јер Његов и род јесмо.'"

Јеванђеље Јован, 42. зач. (12,19-36)
19. А фарисеји рекоше међу собом: „Видите како ништа не помаже. Ето, свет оде за њим.“20. А беху и неки Јелини међу онима који дођоше да се поклоне о Празнику.21. Они, дакле, приступише Филипу, који беше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: „Господине, хоћемо да видимо Исуса.“22. Дође Филип и каза Андреју, а опет Андреј и Филип казаше Исусу.23. А Исус им одговори говорећи: „Дошао је час да се прослави Син Човечији.24. Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.25. Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће га за живот вечни.26. Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој.27. Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај.28. Оче, прослави име своје!“ Тада глас дође с неба: „И прославих, и опет ћу прославити!“29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: „Анђео ми је говорио.“30. Исус одговори и рече: „Овај глас није био мене ради но вас ради.31. Сад је суд овоме свету; сад ће кнез овога света бити избачен напоље.32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи.“33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умрети.34. Народ му одговори: „Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавек; и како ти говориш да се Сину Човечијем ваља подигнути? Ко је тај Син Човечији?“35. А Исус им рече: „Још је мало времена светлост са вама; идите док светлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.“36. „Док светлост имате верујте у светлост, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.