Дела светих апостола, зачало 17 (6,8-15; 7,1-5; 7,47-60)
8. А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика у народу.9. Тада устадоше неки из синагоге која се зове Либертинска, Киринска и Александријска и од оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном,10. И не могаху противстати мудрости и духу којим говораше.11. Тада подметнуше људе који рекоше: „Чули смо га да говори хулне речи на Мојсеја и на Бога.”12. И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше пред Синедрион,13. па изведоше лажне сведоке који говораху: „Овај човек не престаје да хули на ово свето место и на Закон.14. Јер смо га чули где говори: „Овај Исус Назарећанин разориће ово место и измениће обичаје које нам предаде Мојсеј.”15. И погледавши на њега сви који сеђаху у Синедриону, видеше лице његово као лице анђела.1. А првосвештеник рече: „Је ли то тако?”2. А он рече:„ Људи браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан.3. И рече му: „Изaђи из земље своје и од рода свога и из дома оца свога, и дођи у земљу коју ћу ти показати.”4. Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан, и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сада живите.5. И не даде му наследства у њој ни стопе, и обећа да ће је дати у посед њему и семену његову после њега, док он још немаше детета.47. А Соломон му сазида дом.48. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк:49. „Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је место за почивање моје?50. Није ли рука моја створила све ово?51. Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви.52. Кога од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, кога сада ви издајници и убице постадосте,53. ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте.”54. Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега.55. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божију и Исуса где стоји с десне стране Богу,56. и рече: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечијега где стоји с десне стране Богу.”57. А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега,58. па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А сведоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла,59. И каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: „Господе Исусе, прими дух мој!”60. Онда клече на кољена и повика иза гласа: „Господе, не урачунај им грех овај!” И ово рекавши, усну.