Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 266 (2,14-19)
14. Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји у Христу Исусу, зато што и ви пропатисте од својих сународника исто што и они од Јудејаца,15. који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас прогонише, и Богу не угађају, и противни су свима људима,16. спречавајући нас да говоримо незнабошцима да би се спасли; и кроз то за свагда да наврше меру грехова својих, али их на крају сустиже гнев.17. А ми, браћо, одвојивши се од вас за неко време, лицем а не срцем, још више с великом жељом настојасмо да видимо лице ваше.18. Зато хтедосмо доћи к вама, бар ја Павле неколико пута, и спречи нас сатана.19. Јер ко је наша нада или радост или венац хвале? Зар нисте то и ви пред Господом нашим Исусом Христом о његову доласку?