21. А Бог је онај који нас утврђује с вама у Христу, и који нас помаза.22. Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.23. А ја призивам Бога за сведока на своју душу, да штедећи вас не дођох више у Коринт.24. Не као да господаримо над вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите чврсто.1. А ово одлучих у себи да вам опет не дођем у жалости.2. Јер, ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим?3. И ово вам баш написах, да када дођем не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас.4. Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите него да познате преобилну љубав коју имам према вама.

Јеванђеље Матеј, зачало 89. (22,1-14)
1. И одговарајући Исус опет им рече у причама говорећи:2. Царство небеско је као човек цар који начини свадбу сину своме.3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтедоше доћи.4. Опет посла друге слуге говорећи: „Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу.”5. А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју;6. а остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише.7. И када то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју, погуби крвнике оне, и град њихов запали.8. Тада рече слугама својим: „Свадба је готова, а званице не беху достојне.”9. Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу.10. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.11. А ушавши цар да види госте, угледа онде човека необучена у свадбено рухо.12. И рече му: „Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха?” А он оћута.13. Тада рече цар слугама: „Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.14. Јер су многи звани, али је мало изабраних.”