1. Св. муч. Евсигније. Био војник при цару Максимијану, при цару Константину Великом и при његовим синовима. Присуствовао мучењу св. муч. Василиска (22. маја), видео мноштво ангела и самог Господа Исуса, како од ангела прима душу овог светог мученика. Војевао при цару Константину и видео крст, који се јавио Константину. Прослуживши у војсци пуних 60 година он се у време синова Константинових повуче из војне службе и настани у Антиохији, своме родном граду. Ту провођаше богоугодни живот у посту, молитви и добрим делима. У време Јулијана Одступника два завађена човека на улици узеше њега за судију. Он досуди правду правоме, због чега се криви наљути, оде цару и оптужи Евсигнија као хришћанина. Цар позва Евсигнија на суд, но он изобличи цара страшно за одступништво од вере и укори га светлим примером великог Константина. Огорчени Јулијан нареди те му главу одсекоше. Пострада Евсигније у дубокој старости 362 год. и пресели се у царство небеско.

2. Свешт. муч. Фавије (Фавијан) папа Римски. Родом Римљанин. Најпре беше Фавијан сеоски свештеник, а по том, када при избору папе сиђе бео голуб на њега, изабран за папу. Кротак и незлобив. С великим приљежањем сабираше тела св. мученика, чесно их сахрањиваше, и на гробовима њиховим храмове подизаше. Исто тако подизаше молитвенице и параклисе по пештерама, где се мученици кријаху у време љутог гоњења. Крсти цара Филипа и сина му царевића Филипа, и, уз помоћ крштеног сенатора Понтија, сруши многе идоле и идолске храмове. Но кад се зацари опаки Декије, наста страшно гоњење хришћана, у коме пострада и св. Фавије, мачем обезглављен 250. год. Овај Фавије свети установи, да се миро освештава на Велики Четвртак.

3. Св. муч. Понтије сенатор. Син сенатора Марка и жене му Јулије. Нероткиња Јулија заче тек после 22 године брачног живота и роди Понтија. Крштен од папе Понтијана са својим другом Валеријем (писцем житија његовог) он успе да приведе вери Христовој и свога оца Марка, и цара Филипа са сином, и многе друге угледне Римљане. Много штићаше и помагаше цркву као сенатор, и би велики пријатељ папе Фавија. Када наста гоњење Декијево, Понтије избеже из Рима и сакри се под Алпијским планинама. Но у време Валеријана и Галијена би ухваћен и истјазаван страшним мукама, при којима се пројавише многа чудеса Божја и многи обратише Христу. Ту се десише и многи Чивути који викаху судији: „Уби, уби одмах тога мађионичара!“ На то св. Понтије уздиже руке к небу и рече: „Благодарим Ти, Боже мој, што и Чивути вичу против мене као и негда оци њихови против Христа „Распни га, распни!“ Посечен мачем 257. год. и погребан од свог пријатеља Валерија.

4. Св. Нона. Мајка св. Григорија Богослова. Као хришћанка она је имала силну и чудотворну молитву. Тако молитвом својом к Богу обратила је мужа свога из незнабожачке глупости у веру хришћанску. Муж њен Григорије доцније би епископом у граду Назијанзу. Молитвом је св. Нона спасла од буре и свога сина Григорија Богослова. Представила се мирно као ђакониса 374. год.


РАСУЂИВАЊЕ
Овако почиње Валерије житије свога друга св. Понтија: „Ко може веровати, ако Бог не да? Ко може на подвиг поћи ако Господ не помогне? Ко може венац (мучеништва) примити, ако Христос не дарује?“ Све Бог може и све Бог хоће што је за људе спасоносно, само ако Му се људи моле. Молитвом св. Нона обрати у хришћанство свога мужа Григорија, и свога сина Григорија Богослова. Молитвом Моника поврати Августина од беспутна живота на пут добродетељи и вере. Молитвом св. Василије обрати ка Христу свога учитеља Евула. Молитвом цар Језекије продужи себи живот за 15 година. Молитвом св. Симеон Столпник одврати Персијанце и Ските, да са већ спремљеном војском не ударе на грчку земљу. Уосталом пре ће се избројати звезде на небу него сва чудеса у свету сотворена молитвом.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесну снагу Сампсонову (Судиј. 14), и то:
1. како дух Господњи би на њему, те растрже лава рукама, и искида конопе којима би везан, и поби многе Филистеје;
2. како дух Господњи одступи од њега када повери тајну снаге своје жени незнабошки, те би убијен.

БЕСЕДА
о томе како Бог убељује покајане грешнике

Ако гријеси ваши буду као скерлет,
постаће бијели као снијег, ако буду
црвени као црвац, постаће као вуна. (Иса. 1, 18)

О безгранична милости Божја! У највећем гњеву Своме на народ неверни и неблагодарни, на народ огрезли у безакоњу, семе зликовачко, синове покварене, на кнезове који су постали као кнезови Содомски и на народ који је постао као народ Гоморски, – у таквом гњеву Господ ипак не напушта милост, него призива на покајање. Као кад после страшних громова удари блага киша. Такав је Господ – дуготрпељив и много милостив и не до конца прогнјевается. Само ако грешници престану зло чинити и науче се добро чинити и приђу Господу, са смиреношћу и покајањем, постаће бијели као снијег. Господ је моћан и вољан. Нико изван Њега не може грешну душу људску од греха очистити и чистотом убелити. Ма колико се платно прало у води, са пепелом и сапуном, ма колико се прало и препирало, оно не може добити белину, док се не простре под светлост сунца. Тако и душа наша не може се убелити, ма колико је чистили ми сами својим трудом и напором, уз припомоћ свих средстава законских, докле год је не изнесемо под ноге Божје, раширену и отворену, да је светлост Божја обасја и убели. Господ и одобрава и препоручује сав труд и напор наш; наиме Он хоће, да ми душу своју сузама окупамо, покајањем стеснимо, грижом савести притиснемо, добрим делима оденемо, но на крају крајева Он нас призива, да приђемо к Њему: тада дођите, говори Господ, па ћемо се судити. То јест: Ја ћу погледати у вас и видећу, да ли има Мене у вама, и ви ћете погледати у Мене као у огледало, и видећете, какви сте.

О Господе, спори на гњев, смилуј се на нас пре последњег гњева у страшни Дан Онај. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо