Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Јул 2014.
1	Уторак
2	Среда
3	Четвртак
4	Петак
5	Субота
6	Недеља
7	▶ Понедељак
8	Уторак
9	Среда
10	Четвртак
11	Петак
12	Субота
13	Недеља
14	Понедељак
15	Уторак
16	Среда
17	Четвртак
18	Петак
19	Субота
20	Недеља
21	Понедељак
22	Уторак
23	Среда
24	Четвртак
25	Петак
26	Субота
27	Недеља
28	Понедељак
29	Уторак
30	Среда
31	Четвртак

Вечерња

Прва књига Мојсијева (17,15-17; 19; 18,11-14; 21,1-2; 4-8)

15. И још рече Бог Авраму: а Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара. 16. И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је , и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње. 17. Тада паде Аврам ничице и насмија се говорећи у срцу свом: „Е да ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Е да ће жена од деведесет година родити?”

19. И рече Бог: „Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надћеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега.

11. А Аврам и Сара бијаху стари и временити, и у Саре бјеше престало што бива у жена. 12. Зато се насмија Сара у себи говорећи: пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? а и господар ми је стар. 13. Тада рече Господ Авраму: што се смије Сара говорећи: истина ли је да ћу родити кад сам остарјела? 14. Има ли што тешко Господу? До године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.

1. И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари као што бјеше казао. 2. Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ.

4. И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог. 5. А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак. 6. А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се. 7. И рече: ко би рекао Авраму да ће Сара дојити дјецу? ипак му родих сина у старости његовој. 8. А кад дијете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.

Књига о судијама (13,2-8; 13-14; 17-18; 21)

2. А бијаше један човјек од Сараје од племена синова Дановијех, по имену Маноје, и жена му бјеше нероткиња, и не рађаше. 3. Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: гле, ти си сад нероткиња, и нијеси рађала; али ћеш затрудњети и родићеш сина. 4. Него сада чувај се да не пијеш вина ни силовита пића, и да не једеш ништа нечисто. 5. Јер гле, затрудњећеш, и родићеш сина, и бритва да не пријеђе по његовој глави, јер ће дијете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку Филистејских. 6. И жена дође и рече мужу својему говорећи: човјек Божји дође к мени, и лице му бијаше као лице анђела Божијега, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза својега имена. 7. Него ми рече: гле, ти ћеш затрудњети, и родићеш сина; зато сада не пиј вина ни силовита пића и не једи ништа нечисто; јер ће дијете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти. 8. Тада се Маноје помоли Господу и рече: о Господе! нека опет дође к нама човјек Божји, којега си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дјететом, кад се роди.

13. А анђео Господњи рече Маноју: жена нека се чува од свега што сам јој казао. 14. Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вина ни силовита пића нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Што сам јој заповједио све нека држи.

17. Опет рече Маноје анђелу Господњему: како ти је име? да ти захвалимо кад се збуде што си рекао. 18. А анђео Господњи одговори му: што питаш за име моје? Чудно је.

21. И анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разумје да је анђео Господњи.

Књига пророка Исаије (40,1-3; 9; 41,17-18; 45,8; 48,20-21; 54,1)

1. Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш. 2. Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје. 3. Глас је некога који виче: „Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем.”

9. Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласе; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласе; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудинем: ево Бога вашега.

17. Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема,којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити. 18. Отворићу реке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суву земљу у изворе водене.

8. Росите, небеса, озго, и облаци нека капљу правдом, нека се отвори земља и нека роди спасењем и заједно нека узрасте правда; ја Господ створих то.

20. Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: “Избави Господ слугу свог Јакова”. 21. Неће ожедњети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода.

1. Весели се, нероткињо која не рађаш, запјевај и покликни ти, која не трпиш мука од порођаја, јер пуста има више дјеце него ли она која има мужа, вели Господ.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 3, 4 (1,5-25; 57-68; 76; 80)

5. У време Ирода, цара јудејскога, беше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета. 6. А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповестима и уредбама Господњим беспрекорно. 7. И немаху деце, јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ поодмаклих година. 8. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом, 9. Да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. 10. И све мноштво народа мољаше се напољу за време кађења. 11. А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника. 12. И збуни се Захарија видевши га и спопаде га страх. 13. А анђео му рече: „Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и наденућеш му име Јован. 14. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову. 15. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје; 16. И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме; 17. И он ће напред ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка деци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.” 18. И рече Захарија анђелу: „По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама.” 19. И одговарајући анђео рече му: „Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовестим. 20. И ево, бићеш нем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси веровао мојим речима које ће се испунити у своје време.” 21. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму. 22. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нем. 23. И када се навршише дани службе његове, отиде дому свом. 24. А после оних дана затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи: 25. „Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.”

57. А Јелисавети дође време да роди, и роди сина. 58. И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. 59. И у осми дан дођоше да обрежу дете, и даваху му име оца његова - Захарија. 60. И одговарајући мати његова рече: „Не, него да се зове Јован.” 61. И рекоше јој: „Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом.” 62. И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову. 63. И заискавши дашчицу написа говорећи: „Јован му је име.” И зачудише се сви. 64. И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога. 65. И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај 66. И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: „Шта ли ће бити ово дете?” И рука Господња беше с њим. 67. А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи: 68. „Благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој.

76. И ти, дете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да му приправиш пут;

80. А дете растијаше и јачаше духом и беше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 111, 112 (13,1-14; 14,1-4)

1. Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје од Бога су установљене. 2. Зато ко се противи власти, противи се уредби Божијој а који се противе примиће осуду на себе. 3. Јер старешине нису страх за добра дела него за зла. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро и имаћеш похвалу од ње, 4. јер је слуга Божији теби за добро. Ако ли зло чиниш бој се, јер не носи мача узалуд, јер је Божији слуга осветник, да излије гнев на онога који зло чини. 5. Зато је потребно покоравати се не само због гнева, него и због савести 6. Јер због тога и порезе плаћате, јер су службеници божији који се тиме стално баве. 7. Подајте, дакле, свакоме што сте дужни: коме порезу — порезу, коме царину — царину, коме страх — страх, коме част — част. 8. Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога; јер који љуби другога испунио је закон. 9. Јер оно: Не чини прељубу, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не пожели, и било која друга заповест, испуњава се у овој речи: „Љуби ближњега свога као себе самога.” 10. Љубав не чини зла ближњему; љубав је, дакле, пуноћа закона. 11. И ово тим пре што знате време, да је већ час да устанемо од сна, јер нам је сада спасење ближе него кад поверовасмо. 12. Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо се у оружје светлости. 13. Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти. 14. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тело не претварајте у похоте.

1. А слабога у вери примајте, без расправљања о мишљењима. 2. Јер један верује да сме све јести, а који је слаб једе зеље. 3. Који једе нека не презире онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими. 4. Ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Свом господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 3, 4 (1,5-25; 57-68; 76; 80)

Охридски пролог