Дела светих апостола, зачало 20 (8,26-39)
26. А анђео Господњи рече Филипу говорећи: „Устани и иди према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст." 27. И уставши пође. И гле, човек Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице етиопске, што беше над свима њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим као поклоник, 28. па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију. 29. А Дух рече Филипу: „Приступи и прилепи се тим колима. 30. А Филип притрчавши, чу га где чита пророка Исаију, и рече: „Да ли разумеш то што читаш?" 31. „Како бих могао ако ме ко не упути?" И умоли Филипа да се попне и седне са њим. 32. А место из Писма које читаше беше ово: „Као овца на заклање одведе се, и као јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих. 33. У његовом понижењу укиде се суд његов. А род његов ко ће исказати? Јер се узима са земље живот његов." 34. Онда ушкопљеник одговори и рече Филипу: „Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за некога другога?" 35. А Филип отворивши уста своја, и почевши од Писма овога, проповеди му јеванђеље о Исусу. 36. Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече ушкопљеник: „Ево воде, шта ме спречава да се крстим?" 37. А Филип му рече: „Ако верујеш од свега срца, може." А он одговарајући рече: „Верујем да је Исус Христос Син Божији." 38. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. 39. А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник, него отиде путем својим радујући се.