Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Април 2013.
1	Понедељак
2	Уторак
3	Среда
4	Четвртак
5	Петак
6	Субота
7	Недеља
8	Понедељак
9	Уторак
10	Среда
11	Четвртак
12	▶ Петак
13	Субота
14	Недеља
15	Понедељак
16	Уторак
17	Среда
18	Четвртак
19	Петак
20	Субота
21	Недеља
22	Понедељак
23	Уторак
24	Среда
25	Четвртак
26	Петак
27	Субота
28	Недеља
29	Понедељак
30	Уторак

На 6. часу

Књига пророка Исаије (29, 13-23)

13. Зато рече Господ: што се овај народ приближава устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповeст је људска којој су научени, 14. зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрeх његовeх погинуће и разума разумнeх нестаће. 15. Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: „Ко нас види?” и „Ко нас зна?” 16. Наопаке мисли ваше нeсу ли као као лончарски? Говори ли дело за онога који га је начинио: „Није ме начинио?” И лонац говори ли за онога који га је начинио: „Не разумe?” 17. Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму? 18. И у тај ће дан глуви чути рeчи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слeпих. 19. И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са свеца Израиљева. 20. Јер насилника неће бити, и нестаће потсмевача, и истрeбиће се сви који гледају да чине безакоње, 21. који окривљују човека за рeч, и мећу замку ономе који кара на вратима, и обарају праведног лажју. 22. Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: „Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице поблeдети.” 23. Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће свеца Јаковљева и бојаће се Бога Израиљева.

На вечерњи

Прва књига Мојсијева (12, 1-7)

1. И рече Господ Авраму: „Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати. 2. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов. 3. Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.” 4. Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана. 5. И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу Хананску, и дођоше у њу. 6. И прође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице Морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи. 7. И јави се Господ Авраму и рече: „Твом семену даћу земљу ову.” И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.

Приче Соломонове (14, 15-26)

15. Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке. 16. Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је. 17. Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак. 18. Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем. 19. Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога. 20. Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља. 21. Ко презире ближњега свог грeши; а ко је милостив убогима, благо њему. 22. Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро. 23. У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. 24. Мудрима је вeнац богатство њихово, а безумље безумнeх остаје безумље. 25. Истинит сведок избавља душе, а лажан говори прeвару. 26. У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Господ је рекао Аврааму: Иди из земље своје и од рода свога и из дома оца свога у земљу коју ћу ти ја показати (Пост.12,1). То је очигледан праобраз промене срца која се дешава код истиноверујућих – када искрено узму на себе крст свој и крену за Христом. Остављају они оца свога – сопственост, распињући се самоодрицањем; остављају род свој – своје личне греховне склоности, страсти и навике, распињући их решеношћу да непоколебиво у свему следују страстоубиственим заповестима Господњим; остављају и земљу своју – сву област своју, свет, са свим његовим прохтевима, распињући их решеношћу да им буду туђи, па макар због тога било неопходно не само да изгубе имање и друштвени престиж, већ и саму смрт да претрпе.

Повратак на Свето писмо

Охридски пролог