Јутрења
Јеванђеље Лука, зачало 108 од пола (22,1-39)
1. Приближаваше се пак празник бесквасних хлебова звани Пасха. 2. И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа. 3. А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који беше из броја Дванаесторице. 4. И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати. 5. А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца. 6. И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа. 7. А дође дан бесквасних хлебова у који требаше клати пасхално јагње. 8. И посла Петра и Јована рекавши: „Идите и уготовите нам Пасху да једемо.” 9. А они му рекоше: „Где хоћеш да уготовимо?” 10. А он им рече: „Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. 11. И реците домаћину куће: 'Учитељ ти вели: где је одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?' 12. И он ће вам показати велику застрту горњу собу; онде уготовите.” 13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху. 14. И када дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим. 15. И рече им: „Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам; 16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.” 17. И узевши чашу заблагодари, и рече: „Узмите и разделите је међу собом; 18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.” 19. И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: „Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен." 20. А тако и чашу по вечери, говорећи: „Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива. 21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези. 22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човеку ономе који га издаје!" 23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће.то учинити. 24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи. 25. А он им рече: „Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори. 26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старешина као слуга. 27. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим. 29. И ја вама завештавам Царство као што Отац мој мени завешта, 30. да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да седите на престолима и судите над дванаест племена Израиљевих." 31. И рече Господ: „Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. 32. А ја се молих за тебе да вера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју. 33. А он му рече: „Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи." 34. А он рече: „Кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш." 35. И рече им: „Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде?" А они рекоше: „Ништа." 36. А он им рече: „Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: 'И уврстише га међу безаконике', треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се." 38. А они рекоше: „Господе, ево овде два ножа." А он им рече: „Доста је." 39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови.
На 1. часу
Књига пророка Јеремије (11,11-23; 12,1-5; 9-11; 14-15) 11. Овако говори Господ: „Ево, навешћу на њих беде, од којих побећи не могу, и завапиће ка Мени, и нећу их услишити 12. и поћи ће градови Јудини и становници Јерусалима, и завапиће боговима којима они каде, који их неће спасти у време жалости их 13. Колико је градова твојих, толико беше богова твојих, Јудо, и колико је путева Јерусалимских, толико постависте олтара стидних, олтара за кађење Ваалу. 14. Ти се не моли за људе ове и не умољавај за њих у молби ни молитви; нећу услишити у време вапаја их ка Мени ни у време беде их. 15. Зашто вољени у дому Мојем учинише мрзости (многе)? Зар завети и месо свето скидају с тебе зла твоја, или ћеш помоћу њих избећи? 16. Маслином сеновитом, красном видом, назва тебе Господ, при гласу обрезивања њеног; огањ се разгоре у њој, велика жалост на тебе, бескорисне постадоше гране њене. 17. И Господ Сила, Који те насадио, рече на тебе зло за зла дома Израиљева и дома Јудина, која учинише на гнев Мени кадећи Ваалу. Господе, реци ми, и разумећу: тада видех дела њихова. 19. А ја, као јагње незлобно, вођено на клање, не разумех да против мене помислише мисао злу, гооворећи: „Дођите да убацимо дрво у хлеб његов и да га истребимо са земље живих, и да се име његово не помене више." 20. Господе Саваот, судећи праведно, испитујући срца и утробе, да видим освету Твоју против њих, јер Теби открих оправдање моје. 21. Стога овако говори Господ на људе Анатотске: „Иштиће душу моју, говореиће: 'Не пророкуј о имену Господњем, иначе ћеш умрети у рукама нашим.' 22. Стога овако говори Господ Сила: „Ево, Ја ћу их посетити: момци их ће мачем умрети, и синови и кћери их скончаће од глади, 23. и нико неће остати од њих, јер ћу навести беде на живеће у Анатоту у време посете њима."
1. Праведан јеси, Господе, јер одговарам пред Тобом: „И о судбама ћу проговорити пред Тобом; зашто пут нечастивих напредује, обиљем обасипаш чинеће безакоње? 2. Насадио си их, и укоренише се, изродише децу и наплодише се: близу си уста их, далеко од утробе их. 3. И Ти, Господе, разумећеш ме, видео си ме и искушао си срце моје пред Тобом: сабери их као овце на клање, и очисти их у дан клања их. 4. Докле ће плакати земља, и трава пољска исушити од злобе живећих на њој? Погибоше животиње и птице, јер рекоше: „Неће Бог видети путеве наше." 5. Ноге твоје хитају и слабе те: као ћеш се спремити за (јахање) коња? И у земљи мира твојег поуздан био си, шта ћеш чинити у хуку Јорданском?
9. Зар је јазбина хијенина наслеђе Моје, или пећина око ње? Идите, саберите све звери пољске, да дођу и поједу их. 10. Пастири многи упропастише виноград мој, оскрнавише удео Мој, претворише удео жељени Мој у пустињу непроходну, 11. претворише га у пустош. Мене ради разарањем је разорена сва земља, јер нема ниједног да размишља срцем.
14. Јер овако говори Господ о свим суседим злим, дотичућим се наслеђа Мојег, које разделих народу Мојем Израиљу: ево, Ја ћу их истргнути из земље, и дом Јудин извргнућу од њих. 15. И након што их истргну, обратићу се и помиловаћу их, и населићу сваког од њих у наслеђе своје и земљу своју.
На вечерњи
Друга књига Мојсијевa (19,10-19) 10. Рече Господ Мојсеју: „Сишавши, засведочи људима и очисти их данас и сутра, и да исперу хаљине, 11. и да буду спремни у дан трећи: у трећи ће дан сићи Господ на гору Синајску пред свим људима; 12. и построј људе уоколо, говорећи: 'Пазите се да не узиђете на гору и ничим да је се не дотакнете: сваки дотакавши се горе смрћу ће умрети; 13. да га се не дотакне рука – камењем да се заспе или стрелом застрели, било човек, било животиња – неће остати жив; кад се гласови и трубе и облак удаље са горе, они нека узиђу на гору.'" 14. Сиђе Мојсеј са горе народу, и освешта их, и испраша хаљине своје; 15. и рече људима: „Будите спремни – три дана не улазите женама." 16. Би у трећи дан у свитање, и беху гласови, и муње и облак мрачан на гори Синајској, глас трубе затруби силно; и побоја се сав народ што би у логору; 17. изведе Мојсеј народ у сусрет Богу из логора, и сташе под гором. 18. Гора се Синајска димљаше сва, силаска ради Божија на њу у огњу, и подизаше се дим, као дим из пећи; и ужаснуше се сви људи веома. 19. И беху гласови трубни силни веома; Мојсеј говораше, Бог одговараше њему гласом.
Књига о Јову (38,1-23; 42,1-5) 1. Господ одговори Јову из буре, и рече: 2. „Ко је тај који скрива од Мене савет, држећи речи у срцу - од Мене ли се мисли утајити? 3. Опаши бедра твоја као човек: питаћу те, ти Ми одговарај. 4. Где си био, када основах земљу? Казуј ми, ако имаш разум. 5. Ко јој је положио мере, знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње? 6. На чему стубови њени утврђени? Ко положи камен крајњеугаони на њој? 7. Када створене бише звезде, восхвалише ме гласом силним сви Анђели Моји. 8. Заградих море вратима, када се изливаше из утробе матере своје излазећи; 9. положих му облак за одевање, маглом га препових; 10. и положих му пределе, обложивши запорима и вратима 11. рекох му: „До овде ћеш доћи, и нећеш даље, но ће се у тебе скршити вали твоји. 12. Или при теби саставих свелост јутарњу, зора зна чин свој, 13. ухватити се за крајеве земље, отрести нечастиве са ње? 14. Или си ти, блато узевши, од земље саздао живо створење, и говорећег га посадио на земљу? 15. Јеси ли отео од нечастивих светлост, мишицу гордих скршио ли си? 16. Јеси ли дошао на изворе мора, по траговима бездна ходио ли си? 17. Отворише ли ти се са страхом врата смртна, вратари адови видевши те, побојаше ли се? 18. Јеси ли научио ширину поднебесне? Реци ми, колика је? 19. У којој се земљи настањује светлост, тами где је место? 20. Хоћеш ли ме увести у пределе њихове, знаш ли и путеве им? 21. Знам да тад си рођен, и број лета твојих је велик. 22. Да ли си дошао у ризнице снежне, и ризнице града видео ли си? 23. Принадлеже ли теби у час непријатеља, у дан битке и рата?"
1. Одговори Јов, и рече Господу: 2. „Знам, да све можеш, немогуће Теби ништа није. 3. Ко утаји од тебе савет, штеди речи и мисли се од Тебе утајити? Ко ће ми возвестити што не знах, велика и чудесна, која не познавах? 4. Послушај ме, Господе, да и ја проговорим: питаћу Те, Ти ме научи: 5. 'Слухом уха слушах те испрва, сада око моје виде Те.'
Књига пророка Исаије (50,4-11) 4. Господ Бог даје ми језик учен, разумети када треба рећи реч: даде ми јутро, даде ми и ухо за слушање, 5. и наук Господњи отвара уши Моје; Ја се не противим, нити противречим. 6. Плећа Моја предах ранама и образе моје на шамаре, лица Мог не одвратих од срамоте пљувања, 7. и Господ Бог Ми помоћник би; стога се не посрамих, но положих лице своје као тврди камен и схватих да се нећу постидети; 8. јер се приближи оправдавајући Ме. Ко се бори са Мном? Нека Ми се супротстави истовремено. И ко се суди са Мном? Нека Ми се приближи. 9. Ево, Господ Бог Ми помаже: ко ће Ме озлобити? Сви ћете као хаљина оветшати, као мољац ће вас изјести. 10. Ко се од вас боји Господа? Нек' послуша глас Детета Његовог. Који ходите у тами, и немате светлости, надајте се на име Господње, и утврдите се у Богу. 11. Ево, сви ви огањ разгарате, и усиљујете пламен; идете светлошћу огња вашег и пламеном, који разгоресте. Мене ради би вам ово, у жалости ћете заспати.
Литургија
Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 149 (11,23-32)
23. Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад беше предан, узе хлеб, 24. и захваливши преломи и рече: „Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен." 25. Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: „Ова је чаша Нови Завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен. 26. Јер кад год једете овај хеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође. 27. Тако који једе овај хеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив телу и крви Господњој. 28. Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије. 29. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега. 30. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире." 31. Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени. 32. А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са светом."
Јеванђеље саставно
Јеванђеље Матеј, зачало 107 (26, 1-20)
1. И када сврши Исус све речи ове, рече ученицима својима: 2. „Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човечији биће предан да се разапне." 3. Тада се скупише првосвештеници и књижевници и старешине народа у двор првосвештеника по имену Кајафа; 4. И саветоваше се како би Исуса на превару ухватили и убили. 5. И говораху: „Али не о празнику, да се не би народ побунио." 6. А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавога, 7. приступи му жена са алавастровом посудом скупоценога мира, и изли на главу његову када сеђаше за трпезом. 8. А кад ово видеше ученици његови, негодоваше говорећи: „Чему ова штета? 9. Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима. 10. А разумевши Исус рече им: „Што ометате жену? Она учини добро дело на мени. 11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. 12. А она изливши мирис овај на тело моје, учини то за мој погреб. 13. Заиста вам кажем: Гдје се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се за спомен њен и ово што она учини." 14. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима, 15. И рече: „Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати?" А они му положише тридесет сребрника. 16. И од тада тражаше згодно време да га изда. 17. А у први дан бесквасних хлебова, приступише ученици Исусу говорећи му: „Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху?" 18. А он рече: „Идите у град томе и томе, и кажите му: 'Учитељ каже: „Време је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим."'" 19. И ученици учинише како им заповеди Исус, и уготовише Пасху. 20. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика.
Јеванђеље Јован зачало, 44 (13,3-17)
3. знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Бога изиђе, и Богу иде, 4. устаде од вечере и скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме. 5. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше опасан. 6. Онда дође Симону Петру, а овај му рече: „Господе, зар ти моје ноге да опереш?" 7. Одговори Исус и рече му: „Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после разумети." 8. Рече му Петар: „Никада ти нећеш опрати моје ноге." Исус му одговори: „Ако те не оперем, немаш удела са мном." 9. Рече му Симон Петар: „Господе, не само ноге моје, него и руке и главу." 10. Рече му Исус: „Окупани нема потребе шта да пере осим ногу, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви." 11. Јер знађаше издајника свог, зато рече: „Нисте сви чисти." 12. А кад им опра ноге, узе хаљине своје па опет седе за трпезу и рече им: „Знате ли шта сам вам учинио? 13. Ви ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам. 14. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. 15. Јер сам вам дао пример да, као што ја учиних вама, и ви чините. 16. Заиста, заиста вам кажем: „Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од онога који га је послао." 17. Кад ово знате, блажени сте ако то творите.
Јеванђеље Матеј, зачало 108 од пола (26,21-39)
21. И док јеђаху рече им: „Заиста вам кажем: један од вас издаће ме." 22. И ожалостивши се веома, поче му сваки од њих говорити: „Да нисам ја, Господе?" 23. А он одговарајући рече: „Који умочи са мном руку у зделу тај ће ме издати. 24. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човеку који изда Сина Човечијег; боље би му било да се није родио тај човек." 25. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: „Да нисам ја, Учитељу?" Рече му: „Ти каза!" 26. И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје." 27. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: „Пијте из ње сви; 28. јер ово је крв моја Новога зајета која се пролива за многе ради отпуштења грехова. 29. Кажем вам пак да од сада нећу пити овога рода виноградскога до оног дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца мог." 30. И отпојавши хвалу, изађоше на гору Маслинску. 31. Тада им рече Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у Писму стоји: 'Ударићу пастира, и овце стада разбећи ће се.' 32. А по васкрсењу своме отићи ћу пред вама у Галилеју. 33. А Петар одговоривши рече му: „Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити." 34. Рече му Исус: „Заиста ти кажем: 'Ноћас, пре него петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.'" 35. Рече му Петар: „Нећу те се одрећи макар морао и умрети с тобом!" Тако рекоше и сви ученици. 36. Тада Исус дође са њима у место које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: „Седите ту док ја одем тамо да се помолим Богу." 37. И узевши Петра и оба сина Зеведејева, поче се жалостити и туговати. 38. Тада им рече Исус:„Жалосна је душа моја до смрти; останите овде и бдите са мном." 39. И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и говорећи: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!"
Јеванђеље Лука, зачало 109 (22,43-45)
43. А јави му се анђео с неба крепећи га. 44. И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној његов беше као капље крви које капљу на земљу. 45. И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости,
Јеванђеље Матеј, зачало 108 (26,40-56; 27,1-2)
40. И дошавши ученицима, нађе их где спавају, и рече Петру: „Зар не могосте један час пробдети са мном? 41. Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо." 42. Опет и други пут отиде и помоли се говорећи: „Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја." 43. И дошавши нађе их опет где спавају; јер им бејаху очи отежале. 44. И оставивши их, отиде опет те се трећи пут помоли говорећи оне исте речи. 45. Тада дође ученицима својим и рече им: „Још спавате и почивате! Ево се приближио час, и Син Човјечији предаје се у руке грешника. 46. Устаните, хајдемо! Ево, приближио се издајник мој." 47. И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од Дванаесторице, дође, и са њим људи многи с ножевима и с кољем од првосвештеника и старешина народних. 48. А издајник његов даде им знак говорећи: „Кога ја целивам, онај је; држите њега." 49. И одмах приступивши Исусу рече: „Здраво, Учитељу!" И целива га. 50. А Исус му рече: „Пријатељу, на то ли си дошао?" Тада приступивши, ставише руке на Исуса и ухватише га. 51. И гле, један од оних, што бејаху са Исусом, машивши се руком, извади нож свој те удари слугу првосвештеникова, и одреза му ухо. 52. Тада му рече Исус: „Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути, 53. или мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела? 54. Како би се, дакле, испунила Писма да овако треба да буде?" 55. У тај час рече Исус људима: „Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у храму, и не ухватисте ме." 56. А ово је све било да се испуне Писма пророчка. Тада га сви ученици оставише и побегоше. 1. А кад би јутро, учинише веће сви првосвсштеници и старешине народа против Исуса да га погубе. 2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намеснику.
На прању ногу
Јеванђеље Јован зачало 44 (13,1-11)
1. А пред празник Пасхе, знајући Исус да је дошао његов час да пређе из овога света Оцу, љубивши своје који су у свету, љубио их је до краја. 2. И кад би вечера, пошто ђаво већ беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да га изда, 3. знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Бога изиђе, и Богу иде, 4. устаде од вечере и скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме. 5. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше опасан. 6. Онда дође Симону Петру, а овај му рече: „Господе, зар ти моје ноге да опереш?" 7. Одговори Исус и рече му: „Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после разумети." 8. Рече му Петар: „Никада ти нећеш опрати моје ноге." Исус му одговори: „Ако те не оперем, немаш удела са мном." 9. Рече му Симон Петар: „Господе, не само ноге моје, него и руке и главу." 10. Рече му Исус: „Окупани нема потребе шта да пере осим ногу, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви." 11. Јер знађаше издајника свог, зато рече: „Нисте сви чисти."
Јеванђеље Јован зачало 45 (13,12-17)
12. А кад им опра ноге, узе хаљине своје па опет седе за трпезу и рече им: „Знате ли шта сам вам учинио? 13. Ви ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам. 14. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. 15. Јер сам вам дао пример да, као што ја учиних вама, и ви чините. 16. Заиста, заиста вам кажем: „Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од онога који га је послао." 17. Кад ово знате, блажени сте ако то творите.
Охридски пролог
1.
Свети мученици Хрисант и Дарија, и други с њима. Овај Хрисант био је јединац син некога великог бољара Полемија, који се преселио из Александрије у Рим. Као син богатих родитеља Хрисант изучи све светске школе имајући најученије људе за учитеље. Но светска мудрост збуни га и остави у неизвесности, шта је истина. И он туговаше због тога. Но Бог који о свима и свему промишља ублажи тугу његову: до руку младога Хрисанта дође написано Јеванђеље и дела апостолска. Прочитавши то Хрисант би обасјан истином. Но он жељаше учитеља, и нађе га у лицу некога Карпофора, свештеника, који га и настави и крсти. Но то се не допадне оцу његовом, који све покуша да би га одвратио од вере Христове. Не успевши ништа, зли отац га најпре хтеде развратити затварајући га сама са бестидним девојкама. Но Хрисант победи самога себе и у томе, и одржа се у чистоти. Тада га отац примора да се ожени незнабожачком девојком Даријом. Но Хрисант саветова Дарију да и она прими веру Христову и да живе као брат и сестра, премда привидно у браку. Када му умре отац, Хрисант поче слободно исповедати Христа и живети по хришћански, и он и сав дом његов. У време цара Нумеријана бише и он и Дарија страшно мучени због вере. Но и сам мучитељ Клавдије, видећи стрпљење ових чесних мученика и чудеса која се пројавише при њиховом мучењу, прими веру Христову са целим домом својим. Зато и Клавдије би утопљен у воду, оба сина му посечена, а жена му на губилишту, очитавши молитву, издахну. Дарија толико би истрајна у мукама, да незнабошци викаху: Дарија је богиња! Најзад би наређено те Хрисанта и Дарију засуше камењем у једном дубоком рову. На том месту доцније подиже се црква. Близу тога рова би нека пећина, у коју се једном сабраше неки хришћани на молитву и причешће у спомен светог мученика Хрисанта и Дарије. Сазнавши за ово, незнабошци навалише те затворише ову пећину, и тако смрћу отераше те хришћане из овога света у бољи свет, где Христос Господ царује у вечности. Ови славни мученици, Хрисант и Дарија, и остали с њима, међу којима Диодор свештеник и Маријан, ђакон, пострадаше за Христа у Риму 283. и 284. године.
2.
Свети мученик Панхарије. Родом из Вилапате у Германији. Био високи чиновник на двору цара Диоклецијана и Максимијана. Најпре се одрекао Христа, но усаветован мајком и сестром, он се поврати вери Христовој и за њу погине 302. године.
Свети Хрисант светује Дарију,
– O девице, остави се лажи,
И кипове не штуј ка’ богове,
Нит истину ти од земље тражи.
Истина је у Бога једнога.
Јединога Бога троичнога,
Који созда васељену целу,
И човека, круну васељене.
Он једини, бесмртни и живи,
Он од земље прави завијаче
И одеће блага духовнога,
Душа наша благо је духовно
Завијено у прашину тела.
Душу треба нежно неговати,
К’о невесту за Христа спремати.
Остави се, дево, телесности,
Она води муци и жалости.
Бог не гледа у сасуд телесни
Но у цвеће што у њему расте.
O девице, у смрт одевена.
Данас-сутра смрћу разједена:
Кити душу цвећем од врлина.
Посеј цвеће вером у Господа,
Огради га надом и љубављу.
Залевај га Духом животворним,
Оплеви га од корова греха.
Нек порасте цвеће од врлина,
Нек порасте цвеће благочешћа,
Нек порасте цвеће милосрђа,
Нек порасте цвеће покајања,
Нек порасте цвеће терпенија,
Нек порасте цвеће уздржања.
Нек порасте цвеће послушања.
Твоја душа, као песма рајска,
Нек мирише као башта рајска.
Бог да би се у њу уселио,
Који ју је за то и створио. –
Хрисанта је Дара послушала,
Своју душу за Христа венчала,
Тело своје на муке предала
Са Хрисантом, са братом духовним.
A Бог их је у Рај пресадио
Рајску башту њима окитио.
РАСУЂИВАЊЕ
„Ова милост (Божја) – што нас васкрсава и после тога згрешисмо, већа је од милости којом нам је дао биће онда кад нисмо постојали. Слава, Господе, безмерној милости Твојој!“ Тако говори св. Исак Сирин. Хоће да каже: већу је милост показао Бог према нама кад нас је кроз Христа спасао од трулежи греха и смрти него кад нас је ни из чега створио. И ваистину, тако је. И родитељи земаљски већу милост чине развратном и пропалом сину, кад га поново приме, све му опросте, уљуде га, очисте га, излече га, и поново га учине својим наследником, него када га роде. Када се млади Панхарије, облаган почастима царским, одрече Христа, написа му његова мајка писмо, пуно бола и туге. „Не треба се бојати људи, писаше му мајка, него се треба бојати Суда Божјега. Пред царевима и великашима требало је да исповедаш веру у Господа Христа, а не да Га се одрекнеш. Сети се речи Његових:
ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред оцем небеским (Мат. 10, 33).“ Син прими савет материн, застиде се самога себе, исповеди пред царевима веру своју у Христа, и мученичком смрћу умре за Христа, да вечно живи са Њим. Тако блажена мајка Панхаријева проузрокова ново рођење свога сина, рођење духовно, важније од првог, телесног рођења.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то:
1. како се Он на крсту мучи од болова,
2. како му дају сирће и жуч да пије, кад Он рече, да је жедан,
3. како отупели од себичности људи испод крста не мисле на Њега него се отимају око Његове хаљине.
БЕСЕДА
о знаменију Сина човечјега
И тада ће се показати знак сина човечјег на небу. (Мат. 24, 30)
Какав ће бити овај знак Сина човечјег, то се једном у маломе већ показало. То је крст, сјајнији од сунца, који се показао над Јерусалимом пред долазак једног ранијег олицетворења Антихриста, на име цара Јулијана Одступника. И место сваке беседе о томе чудесноме знаку, најбоље је, да вам се, браћо, овде наведе писмо св. Кирила Јерусалимског писано цару Константину, сину Константина Великог и претходнику Јулијана Одступника. Део тога писма гласи: „У ове свете дане Педесетнице, седмога дана маја, около девет часова изјутра, јави се превелики крст, сав од светлости, на небу, над Светом Голготом, и пружен до свете Горе Јелеонске, показа се он сасвим јасно не једном или двојици само, но свима многобројним житељима града, и не тако – како би неко могао помислити – брзопролазно као у маштарији, но видљив очима у току многих часова над земљом. Светлосним блистањем превазилазаше луче сунчане, јер да не би такав, он би био побеђен њима (лучама сунчаним) и не би се видео, да није пред гледаоцима испуштао луче силније од сунца. У том часу журно се сабраше многобројни становници града у свету цркву, обузети страхом и радошћу од тог боговиђења, јуноше и старци, мужеви и жене, сваки узраст, чак и најскривеније девице, овдашњи становници и странци, хришћани и незнабошци, који су дошли из других земаља, – сви једнодушно, као једним устима, прославише чудотворног Христа Исуса, Господа нашег, Јединородног Сина Божјег, и стварно и опитом дознаше, да је хришћанска благочестива наука не у преплетеним речима мудровања но у јављању духа и силе (I Кор. 2, 4), и не само од људи проповедана но с небеса од Бога посведочавана (Јев. 2, 3-4)… Сматрамо за дужност да не прећутимо ово небесно боговиђење но да и Твоме богопрослављеном благочестију доставимо. Због чега сам ја и пожурио да овим писмом то испуним.“
О браћо моја, све је Богу могуће, и створено показати људима, и нестворено створити. Но најважније је за нас, што Он и може и хоће избавити душу нашу од греха и смрти; и даровати нам живот вечни. Молимо Му се за ово дан и ноћ.
Господе свемоћни. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Повратак на Свето писмо