Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Фебруар 2010.
1	Понедељак
2	Уторак
3	Среда
4	Четвртак
5	Петак
6	Субота
7	Недеља
8	▶ Понедељак
9	Уторак
10	Среда
11	Четвртак
12	Петак
13	Субота
14	Недеља
15	Понедељак
16	Уторак
17	Среда
18	Четвртак
19	Петак
20	Субота
21	Недеља
22	Понедељак
23	Уторак
24	Среда
25	Четвртак
26	Петак
27	Субота
28	Недеља

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 76 (1,1-15)

1. Што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу (Речи) живота; 2. и Живот се јави, и видели смо, и сведочимо, и објављујемо вам Живот вечни, који беше у Оца и јави се нама; 3. што смо видели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом. 4. И ово вам пишемо да радост наша буде потпуна. 5. И ово је обећање које смо чули од њега и јављамо вама, да је Бог светлост, и таме у њему нема никакве. 6. Ако речемо да имамо заједницу с њим и у тами ходимо, лажемо и не творимо истину. 7. Ако ли у светлости ходимо, као што је Он сам у светлости, имамо заједницу једни са другима, и крв Исуса Христа, Сина његова, очишћава нас од свакога греха. 8. Ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама. 9. Ако исповедамо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе, и очисти нас од сваке неправде. 10. Ако речемо да нисмо сагрешили, правимо га лажом и реч његова није у нама.

Јеванђеље Лука, зачало 96 (19,29-40; 22,7-39)
29. А када се приближи Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла двојицу ученика својих, 30. рекавши: „Идите у село што је према вама, и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није уседао; одрешите га и доведите. 31. И ако вас ко упита: ‘Зашто дрешите?‘ овако му кажите: ‘Оно треба Господу.‘” 32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза. 33. А кад они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: „Што дрешите магаре?” 34. А они рекоше: „Оно треба Господу.” 35. И доведоше га Исусу, и набацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса. 36. И кад он иђаше, простираху хаљине своје по путу. 37. А када се он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видеше, 38. говорећи: „Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама!” 39. И неки од фарисеја из народа рекоше му: „Учитељу, забрани ученицима својим.” 40. И одговарајући рече им: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати.” 7. А дође дан бесквасних хлебова у који требаше клати пасхално јагње. 8. И посла Петра и Јована рекавши: „Идите и уготовите нам Пасху да једемо.” 9. А они му рекоше: „Где хоћеш да уготовимо?” 10. А он им рече: „Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. 11. И реците домаћину куће: 'Учитељ ти вели: где је одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?' 12. И он ће вам показати велику застрту горњу собу; онде уготовите.” 13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху. 14. И када дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим. 15. И рече им: „Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам; 16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.” 17. И узевши чашу заблагодари, и рече: „Узмите и разделите је међу собом; 18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.” 19. И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: „Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен." 20. А тако и чашу по вечери, говорећи: „Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива. 21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези. 22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човеку ономе који га издаје!" 23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће.то учинити. 24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи. 25. А он им рече: „Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори. 26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старешина као слуга. 27. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим. 29. И ја вама завештавам Царство као што Отац мој мени завешта, 30. да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да седите на престолима и судите над дванаест племена Израиљевих." 31. И рече Господ: „Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. 32. А ја се молих за тебе да вера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју. 33. А он му рече: „Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи." 34. А он рече: „Кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш." 35. И рече им: „Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде?" А они рекоше: „Ништа." 36. А он им рече: „Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: 'И уврстише га међу безаконике', треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се." 38. А они рекоше: „Господе, ево овде два ножа." А он им рече: „Доста је." 39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Охридски пролог

1. Преподобни Ксенофонт и Марија, и синови њихови Јован и Аркадије. Угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих. Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бејрут); но догоди се, да бура потопи лађу. Промислом пак Божјим Јован и Аркадије буду некако спасени и таласима избачени на обалу, али на два разна места, тако да сваки мишљаше за другога да је потонуо. Из туге један за другим они се оба замонаше у два разна манастира. После две године ожалошћени њихови родитељи дођу у Јерусалим на поклоњење светињама. Тамо помоћу прозорљивости једнога духовника састану се најпре брат с братом, а потом и родитељи с децом својом. Из благодарности према Богу Ксенофонт и Марија раздаду све своје имање сиромасима, а они се обоје замонаше. Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује како Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери, увео у што већу радост. Живели и упокојили се у Господу у V веку.

2. Преподобни Симеон Ветхи. Друг и пријатељ светог Паладија. Од ране младости па до смрти подвизавао се у једном вертепу. Основао два манастира и упокојио се у Господу 390. године. Ветхим, или Старим, назива се за разлику од Симеона Столпника, који се нешто доцније подвизавао.

3. Свети Давид, цар грузијски (1089-1130). Обновио и оснажио Грузију као државу. Као велики ревнитељ вере хришћанске сазидао је многе нове храмове по Грузији и старе оправио. Сматра се препородитељем вере православне у Грузији.

Свет je овај туђин, a ми изгнаници,
Са царским сновима робље у тамници,
Заблудела деца c тугом Оца траже,
Туђини их зову и сластима блаже.
Ками ћe ублажит духове јуначке
Туђини чије су све сласти мртвачке!
Туђин смрћу дише и на смрт мирише,
To што јутром пише, то вечером брише.
A царевић изгнан за царством уздише,
За бесмртним царством, за ваздухом свише,
Где му Отац влада, где ништ’ није туђе,
Где се за смрт не зна ни за мирис буђе.
O пречудни свете, o страшни кавезе!
Ko je c’ Христом везан, кида твоје везе,
И слободан бива од сваког и свега,
Taj нит’ c тобом иде, нит’ од тебе бега,
Но спрема се вредно, да из тебе оде
У наручја Оца, у царство слободе.

РАСУЂИВАЊЕ
Највеће благо једне државе јесу свети и добри људи, који у њој живе. Сравњено с тим благом свако друго благо је као ништа. Благочестиви цареви хришћански сматрали су свете људе у својој држави највећим благословом Божјим. Св. цар Константин Велики говорио је: „Благодарим Господу Исусу Христу, што у моје дане постоје три божанствена светила: блажени авва Антоније, авва Еленије и авва Евхин.“ Пред Куликовску битку, судбоносну за Русију, благочестиви књаз Димитрије Донски, са доглавницима и војводама отишао беше у шуму Радонежску, да потражи преподобног Сергеја и замоли га за молитве његове Богу. Иако је књаз био спремио војску за ослободилачки рат против Татара, некако је већу наду полагао у молитву једног светог човека него ли у многољудну војску и оружје.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као пророка и то:
1. као пророка који је јасно прорекао појединцима (као: Петру, Јовану, Јуди и осталим апостолима) оно што ће им се десити у будућности,
2. као пророка који је јасно прорекао будућност Јерусалиму и другим неким градовима; народу јеврејском и цркви Божјој,
3. као пророка који је јасно прорекао крај света и Свој други долазак.

БЕСЕДА
о недоумици грехом помрачених

Ко је овај што и гријехе опрашта? (Лк. 7, 49)

Тако су питали непокајани грешници: ко је овај? То је Онај који највећма и осећа жаоку људских греха; на кога и падају сви људски греси као шамари. То је Онај који је некада у Рају гледао човека безгрешна; Онај који је човека и створио безгрешним, а који је и сам безгрешан одувек и заувек.
Опростити може само онај ко може и одмаздити. Моћан човек свети се одмаздом, немоћан мржњом. Ако ти можеш вратити нанети удар и не вратиш, то не значи још да си опростио, све докле корен гњева не ишчупаш из срца. Велики је једини Господ, који може и одмаздити и опростити: велики је у правди, јер ће одмаздити непокајаном грешнику; велики је у милости, јер ће опростити покајаном.
О кад би људи знали силу опроштаја грехова! Гле, кад се слепом опросте греси, он прогледа; глувом – и он прочује; грбавом – и он се исправи; крвоточном – и он оздрави; лудом – и он се опамети; поседнутом ђаволима – и он се ослободи; блудници – и она се очисти; мртвоме – и он оживи!
Но, о како је ужасан синџир греха! Какви тешки синџири – многи греси! Ти синџири се не дреше грешним рукама. А када се рука пречистога Господа њих дотакне, они се сами од себе развезују и распадају. Када глас Чистога до њих допре, они се распадају. И од погледа Чистога они се распадају. Да, чак и од помисли Чистога они се распадају – ти грозни синџири греха.
Ко је овај што и гријехе опрашта? То је, грешници, Господ пречисти, и због чистоте свемоћни.
Господе пречисти и свемоћни, ослободи и нас окова греха. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо