Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 123 (1,3-9)
3. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 4. Благодарим непрестано Богу мојему за вас, на благодати Божијој која вам је дата у Христу Исусу, 5. што се у свему обогатисте у њему, у свакој речи и сваком знању, 6. као што се сведочанство Христово утврди у вама; 7. тако да не оскудевате ни у једном благодатном дару, ви који чекате откривење Господа нашега Исуса Христа, 8. који ће вас и утврдити до краја да будете беспрекорни на дан Господа нашега Исуса Христа. 9. Веран је Бог који вас позва у заједницу Сина свога Исуса Христа, Господа нашега.
Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Јеванђеље Матеј, зачало 78. (19,3-12)
3. И приступише му фарисеји да га кушају, и рекоше му: Је ли допуштено човјеку отпустити жену своју за сваку кривицу? 4. А он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско? 5. И рекао: Због тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело, 6. Тако да нису више двоје, него једно тело; а што је Бог саставио човјек да не раставља. 7. Рекоше му: Што онда Мојсеј заповједи да се даде књига отпусна и да се она отпусти? 8. Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорјелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако. 9. А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом, чини прељубу. 10. Рекоше му ученици његови: Ако је тако човјеку са женом, није добро женити се. 11. А он им рече: Не могу сви примити ту реч до они којима је дано. 12. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!
