Дела светих апостола, зачало 9 (3,19-26) 19. „Покајте се, дакле, и обратите се да се очистите од грехова својих, 20. да дођу од лица Господњега времена утехе, и да пошље унапред назначеног вам Христа Исуса, 21. кога треба да прими небо до времена васпостављања свега о чему је Бог говорио устима свију светих пророка својих од вајкада. 22. Јер Мојсеј оцима рече: 'Господ Бог ваш подигнуће вам Пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што год вам каже.' 23. И биће да ће се свака душа, која не послуша тога Пророка, истребити из народа. 24. А и сви пророци од Самуила и даље који год говорише, такође најавише ове дане. 25. Ви сте синови пророка и завета који учини Бог с оцима вашим говорећи Аврааму: 'У семену твојем благословиће се сва племена на земљи.' 26. Вама прво Бог подигавши Сина свога Исуса, посла га да вас благослови и одврати свакога од злих дела ваших."
Јеванђеље Јован, 6. зач. (2,1-11)
1. И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и онде беше мати Исусова. 2. А позван беше и Исус и ученици његови на свадбу. 3. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: „Немају вина." 4. Исус јој рече: „Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој." 5. Рече мати његова слугама: „Што год вам рече учините." 6. А онде беше шест камених судова за воду, постављених по обичају јудејског очишћења, који хватаху по две или по три мере. 7. Рече им Исус: „Напуните судове водом." И напунише их до врха. 8. И рече им Исус: „Захватите сад и носите пехарнику." И однесоше. 9. А кад окуси пехарник вино које је постало од воде, и не знађаше откуда је, а слуге знадијаху које су захватиле воду, позва пехарник женика. 10. И рече му: „Сваки човек најпре добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада." 11. Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вероваше у њега ученици његови.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Покајте се, дакле, и обратите се да се очистите од грехова својих (Дап.3,19). Тако говори свети апостол Петар Јудејцима који су распели Господа, тешећи их [мишљу да су грех] учинили из незнања. Ми, пак, по други пут својим гресима распињемо у себи Господа и то не више из незнања. А Он нас, као многомилостив, прима кад се кајемо и из свег срца Њему обраћамо. А то смо ми учинили у Великом посту. Свако је приступао Господу са сузама покајања због грехова својих. Уколико смо искреније плакали, утолико смо снажније осећали свежину помиловања која је долазила од Господа, преко руку и преко разрешне молитве свештеника. А сада, шта нам остаје да радимо? Да се чувамо од нових падова да не бисмо опет упадали у грех распињања Господа. Апостол говори да је Господа Исуса небо примило само до времена васпостављања свега (Дап.3,21). Затим ће Он поново доћи и устројити Суд. Каквим очима ће да погледају на Њега они који су га проболи! Зар нећемо и ми бити у истом реду са њима уколико престанемо да приносимо плодове покајања и опет се вратимо на старо.
Повратак на Свето писмо
