Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Март 2009.
1	Недеља
2	Понедељак
3	Уторак
4	Среда
5	Четвртак
6	▶ Петак
7	Субота
8	Недеља
9	Понедељак
10	Уторак
11	Среда
12	Четвртак
13	Петак
14	Субота
15	Недеља
16	Понедељак
17	Уторак
18	Среда
19	Четвртак
20	Петак
21	Субота
22	Недеља
23	Понедељак
24	Уторак
25	Среда
26	Четвртак
27	Петак
28	Субота
29	Недеља
30	Понедељак
31	Уторак

На 6. часу

Књига пророка Исаије (3,1-14)

1. Јер гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ, сваку потпору у хлебу и сваку потпору у води, 2. јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца, 3. педесетника и угледна човека, и саветника и вешта уметника и човека речита. 4. И даћу им кнезове младиће, и деца ће им бити господари. 5. И чиниће силу у народу један другоме и сваки ближњем свом; дете ће устајати на старца и непоштен човек на поштена. 6. И човек ће ухватити брата свог из куће оца свог говорећи: „Имаш хаљину, буди нам кнез, овај расап нека је под твојом руком.” 7. А он ће се заклети у онај дан говорећи: „Нећу бити лекар, нити имам код куће хлеба ни хаљине, не постављајте ме кнезом народу.” 8. Јер се обори Јерусалим и Јуда паде, јер се језик њихов и дела њихова противе Господу да драже очи славе његове. 9. Што се види на лицу њиховом сведочи на њих, разглашују грех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! Јер сами себи чине зло. 10. Реците праведнику да ће му добро бити, јер ће јести плод од дела својих. 11. Тешко безбожнику! Зло ће му бити, јер ће му се наплатити руке његове. 12. Народу мом чине силу деца, и жене су им господари. Народе мој! који те воде, заводе те, и кваре пут хода твог. 13. Устаје Господ на парбу, стоји да суди народима. 14. Господ ће доћи на суд са старешинама народа свог и с кнезовима његовим, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама.

На вечерњи

Прва књига Мојсијева (2,20-25; 3,1-20)

20. и Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему. 21. И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом; 22. И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму. 23. А Адам рече: „Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека. 24. За то ће оставити човек оца свога и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. 25. А беху обоје голи, Адам и жена му, и не беше их срамота.

1. Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: „Је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту?” 2. А жена рече змији: „Ми једемо рода са свакога дрвета у врту; 3. само рода с онога дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.” 4. А змија рече жени: „Нећете ви умрети; 5. него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло.” 6. И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси. 7. Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смокова и начинише себи прегаче. 8. И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту. 9. А Господ Бог викну Адама и рече му: „Где си?” 10. А он рече: „Чух глас твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.” 11. А Бог рече: „Ко ти каза да си го? Да ниси јео с онога дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?” 12. А Адам рече: „Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.” 13. А Господ Бог рече жени: „Зашто си то учинила?” А жена одговори: „Змија ме превари, те једох.” 14. Тада рече Господ Бог змији: „Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века. 15. И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њена; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.” 16. А жени рече: „Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.” 17. Па онда рече Адаму: „Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века; 18. трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; 19. са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.” 20. И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свим живима.

Приче Соломонове (3,19-34)

19. Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом. 20. Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом. 21. Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост; 22. И биће живот души твојој и накит грлу твом. 23. Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи. 24. Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан. 25. Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође. 26. Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати. 27. Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити. 28. Не говори ближњем свом: „Иди”, и „Дођи други пут,” и „Сутра ћу ти дати”, кад имаш. 29. Не куј зла ближњем свом који живи с тобом без бриге. 30. Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зла. 31. Немој завидети насилнику, ни изабрати кога пута његова. 32. Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова. 33. Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља. 34. Јер потсмевачима он се потсмева, а кроткима даје милост.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Охридски пролог

1. Свети Захарија, патријарх јерусалимски. У време грчког цара Ираклија удари персијски цар Хозрое на Јерусалим 614. године, опљачка град, однесе Часни Крст у Персију и повуче у ропство огроман број хришћана, међу овима и патријарха Захарију. Јевреји му помагаху у чињењу зла хришћанима. Између осталих јеврејских пакости помиње се и ова: откупе Јевреји од Хозроја деведесет хиљада хришћана и као своје робље све побију. Остао је четрнаест година стари патријарх у ропству. А од Часнога Крста пројаве се многа чудеса у Персији, тако да су Персијанци говорили: „Хришћански Бог дошао је у Персију“. Доцније примора Ираклије цара персијског да врати Часни Крст с патријархом и преосталим робљем у Јерусалим. Сам цар Ираклије унесе Крст на својим леђима у свети град. Остале дане своје проведе свети Захарија у миру и пресели се ка Господу 631. године. На престолу га замени патријарх Модест, после кога дође свети Софроније (в. 11. март).

2. Преподобни Тимотеј. Пустињак на месту званом Символи на Олимпу азијском. Измалена ступи Тимотеј у манастир, замонаши се, и све до дубоке старости проведе земно време у посту, молитви, бдењу и непрестаном труду. Чист и целомудрен остао кроз цео живот. А чистим и целомудреним Бог даје власт над духовима злобе, па је даде и Тимотеју. Својим трудом око душе своје свети Тимотеј успе, да у себи сазида диван дом Духа Светога. Овај свети човек упокојио се 795. године.

3. Свети Евстатије, архиепископ антиохијски. Велики ревнитељ и заштитник Православља. Као такав нарочито се истакао на I Вас. сабору где је учено и разложито побијао учење Аријево. Са осталим Светим Оцима Евстатије исповедаше правилно да је Исус Христос као Син Божји раван Оцу и Духу Светом по божанском суштаству. По смрти цара Константина аријевци опет некако добију превагу, те почну љуто гонити Православље. Св. Евстатије буде свргнут са свога престола и протеран најпре у Тракију а потом у Македонију. Страдаше много и дуго, док најзад не предаде свету душу своју Богу, 345. године.

4. Свети Јован III Схоластик, патријарх цариградски. Као адвокат рукоположен у чин свештеника, потом постао патријарх 565. године. Писао каноне који су ушли у Номоканон. У време његово унета је у литургију божанствена песма: Иже херувими, а исто тако и Вечери Твојеја Тајнија. Мирно скончао и предао душу своју Богу 577. године.

Спасоносно Крсно Древо, крвљу обливено,
Дуго беше ко у гробу тамом покривено!
Јунак c тебе до три дана у тми становаше,
A ти триста годин дана под земљом лежаше.
Господ уста кад праоце ослободи ада,
И ти уста кад за цркву слобода завлада.
Потом Господ још на земљи задржа се мало,
И ти још си неко време вернима сијало,
Докле добро не поможе веру утврдити,
Докле свако не научи крстом се крстити,
Док крштени не познаше силу крста свешћу –
Тим си и ти завршио службу своју c чешћу.
Но тисућа још времена да дође и мине.
Слика твоја, сила твоја, неће да угине.
Пред Часним се Крстом верни Христу Богу моле,
Часним Крстом лече муке, лече сваке боле.

РАСУЂИВАЊЕ
Шта је то гатање? То су три врсте веровања: веровање у слепи случај, веровање у ствари, и веровање у свемоћ духова таме. Гатањем се проричу случајеви, разликују моћи ствари и заклињу духови таме. Ниједна вера није тако одсудно осудила и одбацила гатање као вера хришћанска. Ниједна вера, осим хришћанске, није слободна и чиста од гатања. Остале су вере више или мање гатања, и неке се састоје једино из гатања. Гатање значи потчињавање човека нижим тварима и бићима од човека. Отуда се гатање може назвати вером у мрак. Зато апостол Павле и говори: а поганијех и бапскијех гаталица клони се, а обучавај се у побожности (I Тим. 4, 7). Хришћанство је вера светлости у два смисла: прво – што оно уздиже човека над случајем, над свим тварима и над духовима таме; и друго- што оно потчињава човека само власти живог, мудрог и свемоћног Бога. Постоји свевидећи Бог, зато не постоји слепи случај. У духовном савезу с тим свевидећим и живим Богом човек може бити узвишенији од свих твари и моћнији од свих духова таме.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у разговору с богатим младићем (Лк. 18, 18) и то:
1. како богаташ искаше савета но не беше приправан на жртву,
2. како му Господ указа на жртву, потребну за куповину живота вечног,
3. како богаташ оде разочаран, јер се не могаше растати од богатства свога.

БЕСЕДА
о посту и молитви

Овај се род ничим не може истерати
до молитвом и постом. (Мк. 9, 29)

Ово је спасоносан пропис највећег Лекара душа људских. Ово је лек опробан и доказан. И другог лека сумашествију нема. А каква је то болест? То је присуство и господарство злог духа у човеку, опаког злог духа, који се труди да коначно упропасти и тело и душу човекову. Дечка, кога је Господ ослободио од злог духа, бацао је овај опаки дух час у ватру, час у воду, само да га погуби.
Докле год један човек само мудрује о Богу, дотле је он немоћан, потпуно немоћан према злом духу. Зли дух се подсмева немоћном мудровању светском. Но чим један човек почне да пости и Богу се моли, зли дух бива испуњен страхом неописаним. Мирис молитве и поста он не подноси никако. Благоухани божански мирис гуши га и раслабљава до крајње изнемоглости. У човеку који само мудрује о вери, демону је пространо место. Но у човеку који почне искрено се молити Богу и постити, са стрпљењем и надом, демону постаје тесно, претесно, и он мора да бежи из таквог човека. Против неких телесних болести постоји само један лек. А против највеће болести душевне, демонијаштва, постоје два лека који се морају једновремено употребљавати. Пост и молитва. Апостоли и светитељи постили су и Богу се молили. Зато су били онако моћни против злих духова.
О Исусе благи, Лекару наш и Помоћниче у свима бедама, укрепи нас силом Духа Твога Светога, да се можемо држати спасоносног прописа Твога о посту и молитви, ради спасења нашега и наших ближњих. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо