Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Фебруар 2009.
1	Недеља
2	Понедељак
3	Уторак
4	Среда
5	Четвртак
6	Петак
7	Субота
8	Недеља
9	Понедељак
10	Уторак
11	Среда
12	Четвртак
13	▶ Петак
14	Субота
15	Недеља
16	Понедељак
17	Уторак
18	Среда
19	Четвртак
20	Петак
21	Субота
22	Недеља
23	Понедељак
24	Уторак
25	Среда
26	Четвртак
27	Петак
28	Субота

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 70 (2,7-17)

7. Браћо, не пишем вам заповест нову, него заповест стару коју имасте од почетка. Заповест стара јесте реч коју чусте од почетка. 8. Опет вам пишем заповест нову, оно што је истинито у њему и у вама: да тама пролази и светлост истинита већ сија. 9. Онај који говори да је у светлости, а мрзи брата свога, у тами је све до сада. 10. Онај који љуби брата свога, у светлости пребива, и саблазни у њему нема; 11. а који мрзи брата свога, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслепи очи. 12. Пишем вам, дечице, да су вам опроштени греси ради имена Његова. 13. Пишем вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Пишем вам, младићи, јер сте победили нечастивога. Писах вам, децо, јер сте познали Оца. 14. Писах вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки и реч Божија у вама пребива и победили сте нечастивога. 15. Не љубите света ни што је у свету. Ако неко љуби свет, љубави Очеве нема у њему; 16. јер све што је у свету: похота телесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од света. 17. И свет пролази и похота његова; а онај који твори вољу Божију остаје вавек.

Јеванђеље Марко, зачало 63. (14,3-9)
3. И кад он беше у Витанији у кући Симона губавога и сеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог скупоценог нардовог мириса, и разбивши суд изли му на главу. 4. А беху неки који негодоваху међу собом говорећи: „Зашто се тај мирис просипа тако? 5. Јер се могаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима.” И викаху на њу. 6. А Исус рече: „Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дело на мени. 7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда. 8. Она је учинила што је могла; помазала је унапред тело моје за погреб. 9. Заиста вам кажем: Где се год буде проповедало јеванђеље ово по свему свету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

И свет пролази и похота његова (1.Јн.2,17). Ко то не види? Све пролази око нас: ствари, лица, догађаји – и ми сами смо пролазни. Пролази и похота светска: тек што окусим од сласти њеног задовољења, ишчезава и сласт и задовољење. Тада се заузимамо око друге – а и с њом исто; трчимо за трећом – и опет исто. И ништа не остаје, него све пролази и одлази. И шта? Зар нема баш ничега што остаје?! Има, говори нам на истом месту апостол: А онај који твори вољу Божију остаје вавек. Како постоји свет који је тако сав пролазан? Бог хоће и он се одржава. Воља Божија је његова непоколебива и неразрушива основа. И онај међу људима, који тврдо стане уз вољу Божију, истога тренутка и сам постаје постојан и утврђен. Колебају се мисли код онога који јури за пролазним. Но, чим се уразуми и врати на пут воље Божије, човек почиње да се утврђује у мислима и намерама. И кад, на крају, успе да стекне навику на овакав начин живљења, у њему све – и унутрашње и спољашње – добија мирно устројство и безметежни поредак. Почевши овде, тај дубоки мир и непомутљива безметежност прећи ће и у други живот, и тамо се продужити на векове. Ето шта је, усред општег тока око нас, непролазно и постојано у нама! – Хођење по вољи Божијој.

Повратак на Свето писмо

Охридски пролог