Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 321 (9,8-10; 15-23)
8. Овим Дух Свети показује да још није отворен пут у Светињу, докле год прва скинија стоји; 9. која је праслика за садашње време, када се приносе и дарови и жртве које не могу да усаврше савест онога који служи, 10. а прописане су само за јела и пића и разна прања и обреде телесне до времена обнове. 15. И зато је Он посредник Новога Завета, да после његове смрти за искупљење од преступа у првоме завету, призвани приме обећано вечно наследство. 16. Јер где је завештање мора да буде и смрт завештача, 17. јер је завештање пуноважно тек после смрти, пошто никада не важи док је завештач у животу. 18. Јер ни први завет није установљен без крви. 19. Тако, када је Мојсеј објавио све заповести Закона свему народу, онда узе крви од јунаца и јараца, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ, 20. говорећи: „Ово је крв завета који вама одреди Бог.” 21. А тако и скинију и све сасуде богослужбене покропи крвљу. 22. И по Закону готово све се чисти крвљу и без проливања крви не бива опроштење. 23. Требало је, дакле, да се слике небеских ствари овако очисте, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових.
Јеванђеље Марко, зачало 34. (8,22-26)
22. И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слепа, и мољаху га да га се дотакне. 23. И узевши за руку слепога, изведе га изван села, и пљунувши му на очи, положи руке на њега, и запита га види ли што. 24. И он погледавши рече: Видим људе да иду као дрвеће. 25. И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исцели се, и виде све јасно. 26. И посла га дому његовом, говорећи: „Нити улази у село, нити казуј коме у селу.”
