20. Браћо, као што поуздано чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се Христос као свагда и сада свом смелошћу величати у телу мојему, било животом било смрћу.21. Јер је мени живот Христос и смрт добитак.22. Али ако је живљење у телу плодоносно за моје дело, онда не знам шта да изаберем.23. А обузима ме обоје: имам жељу умрети и са Христом бити, што је много боље;24. али остати у телу потребније је вас ради.25. И ово поуздано знам, да ћу остати и боравити са свима вама за ваш напредак и радост вере,26. да би се похвала ваша у Христу Исусу умножила преко мене када вам опет дођем.27. Само живите достојно јеванђеља Христова, да вас када дођем видим, или ако вам не дођем, да чујем за вас да стојите у једноме духу, једнодушно борећи се за веру јеванђеља,

Јеванђеље Лука, зачало 23. (6,12-19)
12. А догоди се у дане оне да изађе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви Богу.13. И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра од њих Дванаесторицу, које и апостолима назва:14. Симона, кога прозва Петром, и Андреја брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,15. Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона званога Зилот,16. Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који и постаде издајник.17. И сишавши с њима, стаде на месту равном и много ученика његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,18. који дођоше да га слушају и да се исцељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцељиваху се.19. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцељиваше их све.