Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 202 (2,11-16)
11. А када дође Петар у Антиохију, супротставих му се у лице, јер беше за осуду. 12. Јер пре него што дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима; а када дођоше снебиваше се и одвајаше, бојећи се оних који су из обрезања. 13. И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста на њихово дволичење. 14. Али кад видех да не иду право истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: „Када ти који си Јудејац живиш незнабожачки а не јудејски, зашто нагониш незнабошце да живе јудејски? 15. Ми који смо по природи Јудејци, а не грешници из незнабожаца, 16. па знајући да се човек не оправдава делима закона него вером Исуса Христа, и ми поверовасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вером Христовом а не делима закона, јер се делима закона ниједно тело неће оправдати.”
Јеванђеље Марко, зачало 21. (5,24-34)
24. И пође с њим. И за њим иђаше народа много, и притешњаваху га. 25. И жена нека која је дванаест година боловала од течења крви, 26. и много препатила од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помогло, него јој је још горе било, 27. кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраг хаљине његове. 28. Јер говораше у себи: „Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу.” 29. И одмах пресахну извор крви њезине, и осети у телу да оздрави од болести. 30. И одмах Исус осети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: „Ко се то дотаче мојих хаљина?” 31. И рекоше му ученици његови: „Видиш где те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене?” 32. И он се обазираше да види ону која то учини. 33. А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се догодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину. 34. А он јој рече: „Кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Код крвоточиве жене одмах пресахну извор крви, чим се само дотаче са вером Господа, и чим јој приђе сила од Господа (Мк. 5,29). Течење крви је слика страсних мисли и замисли које непрестано истичу из срца које се још није очистило од сваког саосећања према греху. То је наша греховна болест. Њу oceћajy они који су се покајали и решили да држе себе у чистоти, и то не само споља, него и унутра. Они виде да из срца непрестано излазе зле помисли, и због тога пате и траже себи лека. Међутим, тај лек се не може наћи ни код себе, ни код других. Он долази само од Господа, и то кад га се душа косне и кад од Њега изиђе сила у њу. Другим речима, када произађе осетно општење са Господом, које се осведочује особитом топлотом и унутрашњим горењем. Уколико се то деси, душа ћe одмах осетити да је оздравила од болести. То је велико блaгo. Међутим, како га достићи? Крвоточива се пробијала ка Господу и добила исцељење. И ми треба да се пробијамо ка Господу, да без лењости идемо кроз теснаце унутрашњих и спољашњих подвига. У почетку све изгледа тескобно и Господ се не види. Међутим, одједном ћe се и Господ појавити, а са Њим и радост! Царство Божије не долази на видљив начин…
Повратак на Свето писмо
