1. Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тела и духа, творећи светињу у страху Божијему.2. Примите нас; никога не увредисмо, никога не оштетисмо, никога не оглобисмо.3. Не говорим ради осуде, јер сам раније рекао да сте у срцима нашим, да бисмо заједно умрли и заједно живели.4. Много се уздам у вас, много се поносим вама, препун сам утехе, изобилујем радошћу поред свију невоља наших.5. Јер и када дођосмо у Македонију, никаква покоја није имало тело наше, него у свему бејасмо у невољи: споља борбе, изнутра страховања.6. Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим;7. а не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши због вас, казујући нам вашу чежњу, ваше јадиковање, ваше ревновање за мене. тако да се још више обрадовах.8. Јер ако вас и ожалостих посланицом, не кајем се, ако се и кајах; јер видим да она посланица, ако и за мало, ожалости вас.9. Сада се радујем, не што се ожалостисте, него што се ожалостисте на покајање; јер се ожалостисте по Богу, да ни у чему не будете оштећени од нас.10. Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје; а жалост овога света доноси смрт.

Јеванђеље Марко, зачало 5. (1,29-35)
29. И одмах изишавши из синагоге, дођоше у дом Симонов и Андрејев с Јаковом и Јованом.30. А ташта Симонова лежаше у грозници; и одмах му казаше за њу.31. И приступивши подиже је узевши је за руку, и пусти је грозница одмах, и служаше им.32. А кад би увече, пошто сунце зађе, доношаху к њему све болеснике и бесомучнике;33. и сав град беше се сабрао пред вратима.34. И исцели многе болеснике од различних болести, и демоне многе истера, и не допушташе демонима да говоре да знају да је он Христос.35. А ујутро пре зоре уставши изиђе, и отиде на пусто место и онде се мољаше Богу.