13. Имајући пак исти дух вере као што је написано: „Веровах, зато говорих.” И ми верујемо, зато и говоримо.14. Знајући да ће Онај који васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз Исуса, и преда се поставити с вама.15. Јер је све вас ради, да благодат умножена кроз многе преизобилује благодарењем на славу Божију.16. Због тога ми не малаксавамо, него ако се наш спољашњи човек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан.17. Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе,18. нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вечно.

Јеванђеље Матеј, зачало 100. (24,27-33; 42-51)
27. Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човечијега.28. Јер где је труп, онде ће се и орлови окупити.29. И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба пасти, и силе небеске покренути се.30. И тада ће се показати знак Сина Човечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човечијега где долази на облацима небеским са силом и славом великом.31. И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја до краја небеса.32. А од смокве научите поуку: „Када се гране њене већ подмладе и олистају, знате да је близу лето.33. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу пред вратима.”
Није нађено поглавље (p1): 40,24,27-33; 42-51