1. Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим,2. да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;3. јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по телу,4. који су Израиљци, чије је усиновљење и слава и завети и закон и богослужење и обећања,5. чији су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима Бог благословени у векове. Амин.

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Јеванђеље Матеј, зачало 32. (9,18-26)
18. Док он тако говораше њима, гле, кнез један дође и клањаше му се говорећи: „Кћи моја сад умре; него дођи и стави на њу руку своју, и оживеће.“19. И уставши Исус пође за њим, и ученици његови.20. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати се скута хаљине његове.21. Јер говораше у себи: „Ако се само дотакнем хаљине његове, оздравићу.“22. А Исус, обазревши се и видевши је, рече: „Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је.“ И оздрави жена од онога часa23. И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и народ ускомешан, рече им:24. „Одступите, јер девојка није умрла, него спава.“ И подсмеваху му се.25. А кад истера народ, уђе и ухвати је за руку, и устаде девојка.26. И пронесе се глас о овоме по свој земљи оној.