1. Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше синагога јудејска.2. И Павле по своме обичају уђе к њима, и три суботе расправљаше с њима о Писму,3. разоткривајући и доказујући им да је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус, ког ја вама проповедам, јесте Христос.4. И неки од њих се уверише, и придружише се Павлу и Сили, и од побожних Јелина мноштво велико, и од угледних жена не мало.5. А Јудејци који не повероваше из суревњивости, узеше неке зле људе са улице, и сабравши гомилу узбунише град, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.6. А кад њих не нађоше, одвукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: „Ови што узмутише цели свет дођоше и овде;7. Њих је Јасон примио; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус."8. И смутише народ и старешине градске који ово чуше.9. Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.10. А браћа одмах ноћу послаше Павла и Силу у Верију; они стигавши, уђоше у синагогу Јудејску.11. Ови пак беху племенитији од оних у Солуну; ови примише реч свесрдно, сваки дан истражујући Писмо, да ли је тако.12. Тако вероваше многи од њих, и од угледних јелинских жена и од људи не мало.13. А кад дознаше солунски Јудејци да Павле и у Верији проповеда реч Божију, дођоше и тамо бунећи и смућујући народ.14. А браћа онда одмах послаше Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотеј осташе онде.15. А пратиоци доведоше Павла до Атине, и примивши заповест за Силу и Тимотеја да дођу к њему што брже, вратише се.

Јеванђеље Јован, 40. зач. (11,47-57)
47. Онда првосвештеници и фарисеји сабраше Синедрион, и говораху: „Шта да радимо? Овај човек чини многа знамења.48. Ако га оставимо тако, сви ће поверовати у њега, па ће доћи Римљани и узети нам и земљу и народ."49. А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше првосвештеник, рече им: „Ви не знате ништа;50. нити помишљате да је за нас боље да један човек умре за народ, а не да сав народ пропадне."51. А ово не рече сам од себе, него будући првосвештеник оне године, прорече да ће Исус умрети за народ;52. и не само за народ, него и да расејану децу Божију сабере у једно.53. Од тога, дакле, дана договорише се да га убију.54. А Исус не хођаше више јавно међу Јудејцима, него отиде оданде у крај близу пустиње, у град звани Јефрем, и онде борављаше са ученицима својим.55. А беше близу Пасха јудејска, и многи из целе земље отидоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте.56. Тада тражаху Исуса, и стојећи у храму говораху међу собом: „Шта вам се чини, да неће доћи на Празник?"57. А првосвештеници и фарисеји беху издали заповест, ако ко дозна где је, нека јави да га ухвате.